Andreana Družina

Andreana Družina – Olga (Trst, 26. januar 1920 – Logatec, 7. mart 2021), učesnica Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politička radnica SR Slovenije i narodni heroj Jugoslavije.

Andreana Družina
Andreana Družina Olga
Datum rođenja	26. januar 1920.
Mesto rođenja	Trst Kraljevina Italija
Datum smrti	7. 3. 2021. (dob: 101)
Mesto smrti	Logatec Slovenija
Profesija	društveno-politička radnica
Članica KPJ od	11. februara 1943.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Čin	Kapetan I klase u rezervi
Narodni heroj od	22. jula 1953.
Odlikovanja	Orden narodnog heroja Partizanska spomenica 1941.

Biografija

Rođena je 1920. godine u Trstu i u obližnjem mestu Boršt završila tri razreda osnovne škole. Njen otac Gabrijel morao je zbog svoje antifašističke delatnosti emigrirati u Jugoslaviju 1929. godine, kamo je za njim godinu dana posle došla i njegova supruga sa četvoro male dece. Nastanili su se u Ljubljani, gde je Andreana završila osnovnu školu, dva razreda građanske škole i jedan razred zanatske škole. Godine 1936. porodica se preselila u Sušak, a krajem godine u Zagreb, u predgrađe Kustošiju. Tamo se Andreana kod oca obučila za krojačicu, završila drugi razred zanatske škole i položila pomoćnički ispit. Bila je članica fiskulturnog društva „Soko“. U Ljubljani je bila aktivna u pevačkom i dramskom odeljenju emigrantskog društva „Tabor“, a u Zagrebu u Slovenskom društvu i njegovoj dramskoj sekciji i u Društvu grafičara. U očevoj radionici sastajali su se komunisti, za koje je ona prenosila poruke i čuvala stražu kad su održavali sastanke.

Narodnooslobodilačka borba

U prvim danima okupacije Jugoslavije komunisti su je uključili u omladinsku grupu koja je rasturala letke protiv ustaša i Nemaca i skupljala oružje. Doživela je i zlostavljanje od strane ustaša. Kada je bila izdana da prikuplja novac za komuniste i da pomaže Jevrejima, pobegla je majci u Ljubljanu, gde se u januaru 1942. povezala s aktivistima Oslobodilačkog fronta Slovenije. Postala je članica SKOJ-a, pohađala tečaj za bolničarke i vršila zadatke po gradu. Zbog učešća u akcijama VOS-a morala je da pobegne iz Ljubljane 12. juna 1942, pa se pridružila Prvoj četi Prvog bataljona Dolomitskog odreda.

U partizanima je postala pomoćnica mitraljesca i učestvovala u četverodnevnoj borbi na Polohovom Gradcu, kasnije u Dobrovi kod Ljubljane i pod Toškim čelom, gde je 5. jula 1942. bila prvi put ranjena i poslana u partizansku bolnicu na Babni gori, gde je, iako i sam ranjena, vodila brigu o ranjenicima, dok se nije vratila u udarnu četu Dolomitskog odreda. Nakon toga je učestvovala u jurišu na belogardističko uporište Šentjošu u Dolomitima i u sukobu s italijanskim jedinicama u Vranjim pečima.

Prilikom napada na italijansko uporište Log 8. septembra 1942. godine, u jurišu je bila teško ranjena u grlo i obe noge. Već 28. oktobra vratila se u Treći bataljon Dolomitskog odreda, koji je tada ušao u sastav Druge slovenačke udarne brigade „Ljubo Šercer“ u kojoj je bila politički delegat prve čete Trećeg bataljona, a zatim pomoćnica političkog komesara Četvrtog bataljona. Za članicu Komunističke partije Slovenije primljena je 11. februara 1943. godine.

Učestvovala je u borbama na Ustju i pod Škriljem na Topolu, gde je 12. decembra 1942. bila po treći put ranjena; zatim kod Lašča, Lužarja, na Bloškoj zaravni i u borbama na Korinju u Suvoj krajini; u napadu na Ribnicu 25. marta 1943. bila je po čertvrti put ranjena; borila se na Žužemberku, Turjaku, kod Pijave gorice, gde se istakla u spašavanju ranjenika, pa ponovno u borbama za Žužemberk, Dobrnič, u napadu na neprijateljski položaj kod Sela Šumberk, na Zamešku i Krvavu peč. Tokom avgusta 1943. pohađala je partijski kurs, nakon čega je učestvovala u likvidaciji plavogardističkog uporišta u Grčaricama kod Ribnice i još u dva napada na Štampetov vijadukt. U borbama kod Črnog Luga nad Sušakom 18. oktobra 1943. ranjena je peti put, u kuk. Operisana je u Grahovu, odakle je preneta u selo Stari Breg koje su ubrzo potom razorili nemački avioni. Spasila se od bombardovanja, a tek posle tri dana našli su je kuriri; lekarska nega pružena joj je za tek mesec dana, kada je završena nemačka ofanziva.

Od januara 1944. godine, bila je sekretarica i politički komesar Slovenačke centralne partizanske bolnice na Planini. Sredinom februara 1944. otišla je na jednomesečni kurs za obaveštajce, zatim je bila obaveštajac u Petnaestoj diviziji i dobila čin poručnika. Nakon toga je postala pomoćnica šefa obaveštajnog centra Sedmog korpusa, a od kraja aprila 1944. radila je pri OZN-i za Sloveniju.

Posleratna karijera

Posle rata, ostala je u UDB-i za Sloveniju sve do odlaska u penziju 1964. godine. Od osnivanja Saveza boraca NOR bila je aktivna članica njegovog mesnog odbora u Ljubljani-Centar. Do 1962. godine bila je članica sreskog odbora SUBNOR Ljubljana, a od 1956. do 1960. članica Glavnog odbora SUBNOR Jugoslavije.

Po oslobođenju vodila je organizaciju KP OZN-e u Kopru, bila je sekretarica komiteta SKS pri UDB-i za Sloveniju i radila u Kontrolnoj misiji Gradskog komiteta SKS Ljubljana. Imala je čin rezervnog kapetana I klase JNA i bila je članica Saveta republike SR Slovenije.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i više jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovana je 22. jula 1953. godine.

Umrla je 7. marta 2021. u staračkom domu u Logatecu, u 102. godini, kao poslednja žena narodni heroj na području bivše Jugoslavije i poslednji narodni heroj Jugoslavije iz Slovenije.

Literatura

• Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar. 1980. 
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. 

Spoljašnje veze

• Intervju, 2017. godine