André Vaillant

André Vaillant (Soissons, 3. novembar 1890 –– 1977) francuski slavist, profesor na Collège de France. Bio je potpredsednik Instituta za slovenske studije u Parizu (Institut d'études slaves), urednik Revue des Études slaves, član Lingvističkog društva u Parizu (Société de Linguistique de Paris), dopisni član Slovenskog instituta u Pragu, dopisni član Bugarske akademije nauka i umetnosti i Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti.

Studirao je na École normale supérieure u Parizu (1911–1914), potom je učio na École nationale des langues orientales vivantes i specijalizirao se na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1920–1921). Radi naučnog napredovanja, boravio je u Jugoslaviji, Čehoslovačkoj, Sovjetskom Savezu i Poljskoj. U Jugoslaviji je bio mnogo puta između 1922. 1934. godine.

U École nationale des langues orientales vivantes služio je kao profesor srpskohrvatskog jezika (1921–1927), a kao redovni profesor tamo radi od 1927 do 1952. Od 1932. bio je direktor Odeljenja za jezike i književnosti slovenskih naroda u srednjem veku na École pratique des hautes études.

Objavljivao je u Revue des Études Slaves (najviše tamo), Bulletin de la Société de Linguistique de Paris, Onomastica, Revue critique d'histoire et de littérature (Pariz), Slavia (Prag), Prilozi (Beograd).


DeloUredi

  • Grammaire de la langue serbo-croate, s Antoineom Meilletom, Pariz, 1924.
  • Manuel du vieux slave, dve knjige (I Grammaire; II Textes et glossaire), Pariz, 1948.
  • Grammaire comparée des langues slaves (delo u četiri toma i sedam svezaka: I Phonétique 1950., IIa Morphologie: flexion nominale i IIb Morphologie: flexion pronominale 1958, IIIa Le Verbe: 1re partie i IIIb Le Verbe: 2e partie 1966, IIIc La Formation des noms 1974, IV La Syntaxe 1977).