Wikipedija

Amitriptilin

Amitriptilin (Triptomer, Elavil, Triptizol, Laroksil, Saroten, Saroteks, Lentizol, Endep) je triciklični antidepresiv (TCA).[6][7] On je najšire korišćeni TCA i jednako je efikasan protiv depresije kao i novija klasa SSRI lekova.[8] Osim redukovanja simptoma depresije, on olakšava migrene, glavobolje usled napetosti, napade anksioznosti i neke od simptoma šizofrenije. Takođe je poznato da redukuje agresivno i nasilno ponašanje. Neželjena dejstva uključuju: Sedaciju, konfuziju, motornu inkoordinaciju, suva usta, zamućenje vida, posturalna hipotenzija, snižavanje praga konvulzivne aktivnosti, rizik od iznenadne srčane smrti [9]

Amitriptilin
(IUPAC) ime
3-(10,11-dihidro-5H-dibenzo[a,d]ciklohepten-5-iliden)-N,N-dimetilpropan-1-amin
Klinički podaci
Robne marke Triptomer, Elavil
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682388
Identifikatori
CAS broj 50-48-6
549-18-8 (hidrohlorid)
ATC kod N06AA09
PubChem[1][2] 2160
DrugBank DB00321
ChemSpider[3] 2075
UNII 1806D8D52K DaY
KEGG[4] D07448 DaY
ChEBI CHEBI:2666 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL629 DaY
Hemijski podaci
Formula C20H23N 
Mol. masa 277,403 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 30–60% usled metabolizma prvog prolaza
Vezivanje za proteine plazme > 90%
Metabolizam Hepatički
CYP2C19, CYP1A2, CYP2D6
Poluvreme eliminacije 10–50 sata, sa prosekom od 15 sata
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća D(US)
Pravni status ℞ Prescription only
Način primene Oralno

Povezano

uredi

Reference

uredi
  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ↑ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7. 
  7. ↑ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0. 
  8. ↑ Barbui C, Hotopf M (February 2001). „Amitriptyline v. the rest: still the leading antidepressant after 40 years of randomised controlled trials”. The British Journal of Psychiatry : the Journal of Mental Science 178 (2): 129–144. DOI:10.1192/bjp.178.2.129. PMID 11157426. 
  9. ↑ James M. Rittter; Rod Flower; Graeme Henderson; Yoon Kong Loke; Humphrey P. Rang. Rang & Dale's Pharmacology (9th izd.). str. 603 - 621. 

Vanjske veze

uredi
  Portal Medicina
  Portal Hemija
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Amitriptilin&oldid=42281184