Aluminijum sulfid

Aluminijum sulfid je hemijsko jedinjenje sa formulom Al2S3. Ovaj materijal ima nekoliko strukturnih formi. On je senzitivan na vlagu, u prisustvu koje prelazi u hidratisane aluminijumske okside/hidrokside.[4] Ovaj proces se odvaja kad je sulfid izložen atmosferskom vazduhu. Reakcija hidrolize proizvodi gasoviti vodonik sulfid (H2S).

Aluminijum sulfid
Sulfid hlinitý.PNG
Drugi nazivi Aluminum sulfid
Identifikacija
CAS registarski broj 1302-81-4
PubChem[1][2] 16684788
ChemSpider[3] 140154 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Al2S3
Molarna masa 150.158 g/mol
Agregatno stanje siva čvrsta materija
Gustina 2.32 g/cm3
Tačka topljenja

1100 °C

Tačka ključanja

1500 °C (sublimira)

Rastvorljivost u vodi razlaže se
Rastvorljivost u drugi rastvarači -
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) MSDS
EU-klasifikacija nije na listi
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
4
2
 

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kristalna strukturaUredi

Više od šest kristalnih formi aluminijum sulfida je poznato. Neke od njih su navedene ispod. Većina njih ima veoma slične strukture, koje se razlikuju u valentnom uređenu rešetke, čime se formiraju uređene ili neuređene podrešetke.[5][6]

Forma Simetrija Prostorna
grupa
a (A) c (A) ρ (g/cm3)
α Heksagonalna 6.423 17.83 2.32
β Heksagonalna P63mc 3.579 5.829 2.495
γ Trigonalna 6.47 17.26 2.36
δ Tetragonalna I41/amd 7.026 29.819 2.71

PripremaUredi

Aluminijum sulfid paljenjem dva elementa

2 Al + 3 S → Al2S3

Ova reakcija je izuzetno egzotermna te nije neophodno zagrevanje mešavine sumpora i aluminijuma. Proizvod se formira u stopljenom obliku. Reakcija doseže temperature više od 1100 °C, što je dovoljno da se otopi čelik. Rashlađeni proizvod je veoma tvrd.

LiteraturaUredi

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1359644610007737.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. http://www.jcheminf.com/content/2/1/3.  edit
  4. Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
  5. Hans Landolt; D. Bimberg, Richard Börnstein; Richard Börnstein (1982). Halbleiter. Springer. str. 12–. ISBN 978-3-540-13507-4. http://books.google.com/books?id=suSjL5FLV30C&pg=PA12. Pristupljeno 23 September 2011. 
  6. Flahaut J. Ann. Chim. (Paris) 7 (1952) 632–696