Aluminijum hlorohidrat

Aluminijum hlorohidrat
Identifikacija
CAS registarski broj	1327-41-9
ChemSpider	24771139
ATC code	M05BX02
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	OCl.[AlH3]
InChI
	InChI=InChI=1S/Al.ClHO.3H/c;1-2;;;/h;2H;;; ; Kod: RULAWOMJACVNQQ-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	Al2Cl(OH)5
Molarna masa	174.45 g/mol
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	External MSDS
R-oznake	R36 R37 R38 R41
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Aluminijum hlorohidrat je grupa soli koja ima opštu formulu Al_nCl_(3n-m)(OH)_m. Koristi se kao dezodorant i antiperspirant, te kao flokulant u pročišćavanju vode.

Struktura uredi

Alumijium hlorohidrat se najbolje može opisati kao neogranski polimer i kao takavog ga je teško strukturno okarakterisati. No tehnike poput hromatografija sa gel permeacijom, rentgenska kristalografija i ²⁷Al-NMR su upotrebljeni u istraživanjima od strane raznih grupa, uključujući i istraživanje naučnika Nazara^[2] i Lejdena^[3].

Upotreba i toksičnost uredi

Oblik koji se najčešće koristi u dezodoransima i antiperspiransima je Al₂Cl(OH)₅. Aluminijum hlorohidrat je jedan od najčešžih aktivnih sastojaka koji se koristi u komercijalnim antiperspirans ^[4], a često se koristi i kao flokulant u postojenjima za preradu vode.

Sinonimi uredi

Aluminijum hidroksihlorid
Aluminijum hlorohidroksid
Aluminijum hlorohidrol
Polialuminijum hlorid

Vidi još uredi

Literatura uredi

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Rowsell J, Nazar LF (2000). „Speciation and Thermal Transformation in Alumina Sols: Structures of the Polyhydroxyoxoaluminum Cluster [Al₃₀O₈(OH)₅₆(H₂O)₂₆]¹⁸⁺ and Its δ-Keggin Moieté”. Journal of the American Chemical Society 122 (15): 3777–8. DOI:10.1021/ja993711.
↑ Laden, Karl; Felger, Carl B. (1988). Antiperspirants and deodorants. New York: M. Dekker. ISBN 978-0-8247-7893-4.
↑ Lukacs VA, Korting HC (1989). „[Antiperspirants and deodorants—ingredients and evaluation]” (German). Dermatosen in Beruf Und Umwelt 37 (2): 53–7. PMID 2656175.

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[2] Rowsell J, Nazar LF (2000). „Speciation and Thermal Transformation in Alumina Sols: Structures of the Polyhydroxyoxoaluminum Cluster [Al₃₀O₈(OH)₅₆(H₂O)₂₆]¹⁸⁺ and Its δ-Keggin Moieté”. Journal of the American Chemical Society 122 (15): 3777–8. DOI:10.1021/ja993711.

[3] Laden, Karl; Felger, Carl B. (1988). Antiperspirants and deodorants. New York: M. Dekker. ISBN 978-0-8247-7893-4.

[4] Lukacs VA, Korting HC (1989). „[Antiperspirants and deodorants—ingredients and evaluation]” (German). Dermatosen in Beruf Und Umwelt 37 (2): 53–7. PMID 2656175.

[1]

[2]

[3]

[4]