Alois Senefelder
Alois Senefelder (nem. Alois Senefelder, 6.11. 1771, Prag – 26.2. 1834, Minhen) je bio austrijski glumac i dramaturg koji je 1798. izmislio štamparsku tehniku litografije.
Rođen je kao Aloys Johann Nepomuk Franz Senefelder u Pragu gde je njegov otac nastupao kao glumac. Obrazovao se u Minhenu i dobio je stipendiju za studiranje prava u Ingolštatu. Očeva smrt 1791. ga je naterala da napusti studije da bi izdržavao majku i osmoro braće i sestara, te je postao glumac i napisao uspešnu dramu Poznavalac devojaka (Connoisseur of Girls).
Zbog problema sa štampanjem njegovog komada Mathilde von Altenstein zapao je u dugove, pa pošto nije imao sredstava da štampa novi komad koji je napisao, Zenefeld je eksperimentisao sa novom tehnikom graviranja koristeći masno mastilo otporno na kiselinu kao resist na glatkom, fino granuliranom kamenu zolnhofenskog krečnjaka. Ubrzo je otkrio da se to može proširiti na štampanje sa ravne površine samog kamena, što je bio prvi planografski proces u štampi.
Udružio se sa porodicom Andre (André), izdavačima muzike, i postepeno doveo svoju tehniku do upotrebljivosti, usavršavajući i hemijske procese i posebne oblike štamparske prese potrebne za korišćenje kamena. On je tehniku nazivao „kameno štampanje“ ili „hemijsko štampanje“, ali je francuski naziv „litografija“ bio šire prihvaćen.
1818. je osigurao patentna prava širom Evrope i objavio svoja otkrića u knjizi Sveobuhvatan udžbenik litografije (nem. Vollstandiges Lehrbuch der Steindruckerei), koja je 1819. prevedena na engleski i francuski jezik (engleski naziv — A Complete Course of Lithography). Ova Zenefeldova kombinovana istorija njegovog izuma i praktičan uvod u litografiju je ostala u štampi sve do ranog 20. veka.
Zenefelder je takođe uspeo da iskoristi i potencijal litografije kao umetničkog medijuma. Za razliku od ranijih tehnika umnožavanja, kao što je graviranje, koje su zahtevale i napredne zanatske veštine, litografija je omogućavala umetnicima da crtaju direktno na ploči koristeći već bliska pera. Već 1830. Andre su u Londonu objavili mapu (portfolio) umetničkih litografija pod naslovom Primerci poliautografije (engl. Specimens of Polyautography).
Do 1820-tih litografija se dalje razvila i omogućila štampanje u punoj boji sa višestrukih ploča, a hromolitografija je do uvođenja process color štampe bila najvažnija tehnika štampanja u boji.
Zenefeldera je odlikovao kralj Maksimilijan Josip Bavarski a njegova statua stoji u Zolnhofenu, gde se još uvek vadi litografski kamen.
Doprinos Alojza Zenefeldera po značaju stoji rame uz rame sa otkrićem stereotipije Vilijama Geda, parnom presom Fridriha Koniga i linotip mašine Otmara Mergentalera i sasvim je prilično što je doživeo da vidi kako njegov proces postaje široko prihvaćen kako za umnožavanje umetničkih reprodukcija tako i kao prevladavajući metod za reprodukciju likovnih materijala u štamparskoj industriji.
Vanjske veze
uredi- THE INVENTION OF LITHOGRAPHY Arhivirano 2005-02-16 na Wayback Machine-u (OTKRIĆE LITOGRAFIJE) od Alojza Zenefeldera, (engleski prevod, 1911) (pretraživi faksimil na Bibliotekama Univeziteta u Džordžiji (University of Georgia Libraries); formati: DjVu i slojeviti PDF Arhivirano 2005-10-20 na Wayback Machine-u)]