Aleksandrovac (Negotin)

За остале употребе, погледајте Александровац (разврставање).

Александровац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу и налази се уз саму границу са Бугарском. Према попису из 2002. било је 588 становника (према попису из 1991. било је 994 становника). До 1993. године насеље је имало званичан назив Злокуће (Сл. гласник Републике Србије 106/93).

Александровац

Александровац
Александровац

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 588
Положај
Координате 44°05′02″N 22°34′39″E / 44.0839°N 22.5775°E / 44.0839; 22.5775
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 199 m
Површина 11.57 km²
Александровац na mapi Srbije
Александровац
Александровац
Александровац (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 05′ 02" СГШ, 22° 34′ 39" ИГД

Географске одлике uredi

Александровац је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 25 km југоисточно од Неготина. Смештено је на десној долинској стране реке Тимок испод узвишења Бели брег (265 m). Северна географска ширина насеља је 43° 2’ 29” источна географска дужина 22° 26’ 24”, а површина атара 1.157 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Кобишнице, Вељкова, Рогљева и Рајца.

Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1491. односно 1521. године под називом Зокушан (Злокуће). До краја Првог светског рата (1918. године) припадало је Бугарској (bug. Злокукя). У периоду између два светска рата носило је назив Александровац (добијен по краљу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Александру Карађорђевићу), да би стари назив био враћен 1947. године. Од 1980-их поново носи назив Александровац.

Само насеље нема особитих делова већ се одређени крајеви називају по фамилијама (Пашујковићи, Уруковићи, Николићи, Царановићи и др). Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Заветина у насељу је Свети Илија.

Становништво Александровца је православно (слави Петковицу, св. Аранђела и св. Николу), приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. У насељу је 1921. године живело 930, а 2002. само 577 житеља. На привременом раду у иностранству из овог насеља се налази 220 становника.

Четвороразредна основна школа у насељу постоји као подручно одељење школе „Момчило Ранковић“ из Рајца. Школске 2006/2007. године има 20 ученика. Насеље има земљорадничку задругу (од 1933. године), електричну расвету (од 1955. године), водовод (од 1975), 2 продавнице мешовите робе, 2 кафића и кабловски ТВ систем (од 1992). Асфалтни пут добија 1977. а телефонске везе са светом од 1986. године.

Демографија uredi

У насељу Александровац живи 503 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,0 година (45,3 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1015 [1]
1953. 1031
1961. 1056
1971. 1077
1981. 1085
1991. 994 716
2002. 934 588
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Власи
  
283 48,12%
Срби
  
255 43,36%
Румуни
  
18 3,06%
Македонци
  
4 0,68%
Бугари
  
2 0,34%
непознато
  
8 1,36%


Референце uredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi