Aleksandrijska Plejada

Aleksandrijska Plejada (grčki: ἡ Πλειάς) naziv je za grupu tragičkih pesnika koji su delovali u 3. veku pne. u Aleksandriji, koja je u to doba bila kulturno središte mediteranskog sveta, pre svega zahvaljujući pokroviteljstvu Ptolemeja II Filadelfa. Naziv potiče od sedam zvezda koje čine sazvežđe Plejada, jer se u toj grupi isprva navodilo sedam tragičkih pesnika (kanonski broj sedam prisutan je npr. i kod sedam mudraca, sedam čuda sveta, sedam rimskih kraljeva i sl.). No broj i popis imena u Aleksandrijskoj Plejadi zapravo se menjao kod antičkih pisaca, a najčešće sadrži ovih osam imena:

Druge varijante popisa uključuju i poneke od ovih pesnika (koji nisu stvarali na polju tragedije):

  • Teokrit, koji je pisao buklolske pesme
  • Arat, koji je, između ostalog, napisao astronomski ep Nebeske pojave (Phaenomena)
  • Nikandar
  • Apolonije Rođanin, koji je napisao Doživljaji Argonauta

Kasnija upotrebaUredi

Naziv "Pléiade" uzelo je 1323. četrnaest pesnika (sedam muškaraca i sedam žena) u Toulouseu, a upotrebljava se i da označi grupu pesnika oko Pierrea de Ronsarda i Joachima du Bellaya u Francuskoj u 16. veku (v. "La Pléiade"). Danas se termin "plejada" koristi i kao zbirna imenica da označi malu grupu istaknutih osoba.

IzvoriUredi

  • The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), Oxford University Press, London, 2003.