Aleksandrijska Plejada

Aleksandrijska Plejada (grčki: ἡ Πλειάς) naziv je za grupu tragičkih pesnika koji su delovali u 3. veku pne. u Aleksandriji, koja je u to doba bila kulturno središte mediteranskog sveta, pre svega zahvaljujući pokroviteljstvu Ptolemeja II Filadelfa. Naziv potiče od sedam zvezda koje čine sazvežđe Plejada, jer se u toj grupi isprva navodilo sedam tragičkih pesnika (kanonski broj sedam prisutan je npr. i kod sedam mudraca, sedam čuda sveta, sedam rimskih kraljeva i sl.). No broj i popis imena u Aleksandrijskoj Plejadi zapravo se menjao kod antičkih pisaca, a najčešće sadrži ovih osam imena:

• Homer iz Bizanta, sin Andromaha Filologa i pesnikinje Mere
• Aleksandar iz Etolije
• Sozifan iz Sirakuze
• Sozitej iz Aleksandrije u Troadi
• Likofron
• Filik s Korkire
• Dionisijad iz Tarsa
• Eantid

Druge varijante popisa uključuju i poneke od ovih pesnika (koji nisu stvarali na polju tragedije):

• Teokrit, koji je pisao buklolske pesme
• Arat, koji je, između ostalog, napisao astronomski ep Nebeske pojave (Phaenomena)
• Nikandar
• Apolonije Rođanin, koji je napisao Doživljaji Argonauta

Kasnija upotreba

Naziv "Pléiade" uzelo je 1323. četrnaest pesnika (sedam muškaraca i sedam žena) u Toulouseu, a upotrebljava se i da označi grupu pesnika oko Pierrea de Ronsarda i Joachima du Bellaya u Francuskoj u 16. veku (v. "La Pléiade"). Danas se termin "plejada" koristi i kao zbirna imenica da označi malu grupu istaknutih osoba.

Izvori

• The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), Oxford University Press, London, 2003.