Albert B. Seitz

Albert Blazier Seitz (Albert Blezijer Sajc; 16. avgust 1898 - 16. juli 1962) je bio američki diplomat i obaveštajac, najpoznatiji kao član misije u štabu četničkog generala Draže Mihailovića u drugom svetskom ratu.

Seitz se u mladosti upisao na prestižnu vojnu akademiju Vest Point, ali na njoj nije diplomirao. Umesto toga se školovao za inženjera, a posle je neko vreme proveo kao pripadnik kanadske Konjičke policije (RCMP). Kada je započeo drugi svetski rat, priključio se američkim marincima gde je napredovao do čina potpukovnika. Postao je član Ureda za strateške službe (OSS) i na tom mestu je sudelovao u savezničkim misijama u Jugoslaviji. Njegov dobar prijatelj je bio Lin Feriš (Linn Farish), koji će kao član američke misije kod partizana steći nadimak "Lorens od Jugoslavije"; pred odlazak u Jugoslaviju su, prema Sajcovom kasnijem svedočanstvu, njih dvojica nisu mnogo znali o tamošnjim prilikama i verovali su da "jaz između Tita i Mihailovića nije nepremostiv".^[1]

General Mihailović je, u želji da se pred Saveznicima što bolje prikaže, od njega skrivao borbe protiv partizana.^[2]

Izveštaj o njegovoj misiji kod četnika je objavljen nakon rata u vidu knjige Mihailović - prevarant ili heroj?^[3]

Seitz je posle rata kao vojni ataše služio u američkim diplomatskim misijama u svetu. Prema nekim izvorima je nastavio rad u CIA-i; tom prilikom je rukovodio operacijom slanja antikomunističkih gerilaca u Albaniju koji su trebali dići ustanak protiv režima Envera Hodže. Ta je operacija završila katastrofom, navodno zato što je njegov britanski kolega Kim Filbi njene detalje izdao Sovjetima.

Drugi svetski rat u Jugoslaviji uredi

Došao je zajedno s britanskim generalom Armstrongom, spustivši se padobranom na planinu Čemerno 23. septembra 1943. Pošto je do prve polovine decembra završeno inspekcijsko putovanje radi obilaska četničkih jedinica, Sajc je odlučio da se prebaci u Italiju radi podnošenja izveštaja. Nije mogao da se prebaci pomoću četničkih kanala, pa se 27. decembra u Negbini (kod Nove Varoši) prijavio Štabu 2. proleterske divizije NOVJ.^[4]

Krajem marta 1944. s grupom britanskih oficira odleteo je sa aerodroma kod Berana za Bari, u Italiju. Već 29. marta 1944. vojni izaslanik kraljevske vlade u Vašingtonu, major Živan Knežević uputio je telegram Božidaru Puriću u kojem navodi da je Sajc u Vašingtonu podneo referat o četnicima.^[5]

Izvori uredi

↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-05. Pristupljeno 2013-07-07.
↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm "Amerikancima i Englezima ništa ne govoriti o borbama sa komunistima. To sakriti."
↑ http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/105096_Mihailovi%C4%87+-+prevarant+ili+heroj_ISBN 86-7403-094-7^{[mrtav link]}
↑ AVII, arhiv NOR-a, k. 394, reg. br. 3/29—2: knjiga poslatih depeša Štaba 2. korpusa NOVJ
↑ Arhiv VII, arhiva emigrantske vlade, k. 296, reg. br. 20/5

Vidi još uredi

Saveznici i Jugoslavija

Vanjske veze uredi

Albert B. Seitz na Find a Grave

[1] „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-05. Pristupljeno 2013-07-07.

[2] ttps://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm "Amerikancima i Englezima ništa ne govoriti o borbama sa komunistima. To sakriti."

[3] ttp://www.knjizara.com/knjige/knjiga/105096_Mihailovi%C4%87+-+prevarant+ili+heroj_ISBN 86-7403-094-7^{[mrtav link]}

[4] AVII, arhiv NOR-a, k. 394, reg. br. 3/29—2: knjiga poslatih depeša Štaba 2. korpusa NOVJ

[5] Arhiv VII, arhiva emigrantske vlade, k. 296, reg. br. 20/5

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]