Sveta Akvilina (Aquilina je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 3. veka.

Sveta Akvilina
Aquilina old icon.gif

Rođen/a 281, Biblos
Umro/la 13. jun 293.
Štuje se u Rimokatolička crkva
pravoslavlje
Kalendar svetaca 13. jun

Prema predaji je rođena je u gradu Vivlosu od hrišćanskih roditelja. Otac joj se zvao Evtolmije. Akvilinu je hrišćanskom nauku podučavao Evtalije, episkop Vivlosa. Već u sedmoj godini bila potpuno upućena u hrišćanski život, a u dobi od dvanaest godina počela širiti hrišćansku veru.

Kada je nastalo gonjenje hrišćana za vreme cara Dioklecijana, neko je odao Akvilinu carskom namesniku Volusijanu. Volusijan je naredio da je najpre šibaju, potom da joj usijanu šipku probodu kroz uši i mozak. Do poslednjeg časa Akvilina je javno ispovedala veru u Hrista; a kada su joj mozak i krv počeli teći iz glave, ona je pala kao mrtva. Namesnik, misleći da je Akvilina zaista mrtva, je naredio da je iznesi van grada i bace na đubrište, da joj telo psi izedu. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da joj se ipak noću javio anđeo Božji i rekao joj: "Ustani, budi zdrava!" I devica je zaista ustala, i bila zdrava, i dugo se zahvaljivala Bogu, moleći Ga, da joj ne uskrati da dovrši mučenički podvig. U hrišćankoj tradiciji pominje se i da se tada čuo glas sa neba "Idi, biće ti, kako moliš!". I Akvilina je pošla u grad. Hrišćani veruju da se kapija gradska sama pred njom otvorila i da je ona došla i ušla, slično duhu, u dvor namesnikov i javila se namesniku pred posteljom njegovom. Namesnik je bio obuzet neiskazanim užasom, videći živu devicu, za koju je mislio da je mrtva. Sutradan po njegovoj naredbi dželati su izveli Akvilinu, da je poseku mačem. Pred posečenje devica se na kolenima pomolila Bogu i preminula. Dželat joj je mrtvoj odsekao glavu. Hrišćani veruju da su njene mošti davale isceljenje mnogim bolesnicima. Sveta mučenica Akvilina je postradala zbog vere u Hrista 293. godine, u svojoj dvanaestoj godini života.

Srpska pravoslavna crkva slavi je 13. juna po crkvenom, a 26. juna po gregorijanskom kalendaru.

LiteraturaUredi

Vanjske vezeUredi