Akademija nauka i umetnosti Kosova
Akademija nauka i umetnosti Kosova, skraćeno ANUK (albanski Akademia e Shkencave dhe e Arteve e Kosovës, skraćeno ASHAK), je znanosna i umjetnička institucija Kosova. Na čelu su mu predsjednik, dva potpredsjednika i tajnik. Ima redovne i izvandredne članove, a ravnopravni su albanski i srpski jezik.
Povest uredi
Akademija znanosti i umjetnosti Kosova je osnovana na osnovu Zakona o Akademiji nauka SAP Kosova, 1978. godine, u Prištini, koji je donela Skupština SAP Kosova („Službeni list SAP Kosovo” br. 24/78, 30/80. i 36/89). Nastala je od Naučnog društva Kosova koje je formirano 20. decembra 1975. Formirana je na osnovu Ustava SAP Kosova iz 1974. godine, u vreme kada je nastala slična institucija u Pokrajini Vojvodini (VANU). Imala je četiri odeljenja: Odeljenje za jezičke i književne nauke i umetnosti, Odeljenje za društvene nauke, Odeljenje za prirodne nauke i Odeljenje za umetnost.
ANUK je raspušten (kao i VANU), donošenjem novog Zakona o SANU u Skupštini Republike Srbije, 17. jula 1992. godine, a članovima predloženo da se sami pojedinačno prijave kao kandidati za SANU. Tako nije postupljeno s akademicima VANU, oni su (32 člana) samo „preregistrovani“ u SANU i formirano je Odeljenje SANU u Novom Sadu. Međutim, od članova ANUK-a samo je mali broj Srba "konkurisao" u SANU, a jedino je vajar Svetomir Arsić Basara primljen.
Kosovski akademici nisu prihvatili takvu odluku i svoju delatnost, u okviru ANUK-a, nastavili ilegalno. Štaviše, u Đakovici je formiraja još jedna akademija nauka i umetnosti Kosova.
Predsednici ANUK-a, do raspuštanja su bili:
- Esad Mekuli (20.12.1975 - 29.01.1979), predsednik Naučnog društva Kosova, potom i ANUK-a
- Idriz Ajeti (29.01.1979 - 11.05.1982)
- Derviš Rožaja (11.05.1982 - 10.05.1984)
- Surja Pupovci (11.05.1984 - 09.05.1986)
- Vukašin Vuk Filipović (09.05.1986 - 24.05.1990) i
- Musa Hadžiu (24.05.1990 - 04.06.1992).
Vuk Filipović je u periodu 1988 – 1990. obavljao i dužnost predsedavajućeg Saveta akademija nauka i umetnosti SFRJ.
Deo istoričara smatra kako je ukidanje ANUK-a je bio jedan od poticaja daljoj eskalaciji sukoba na Kosovu, s obzirom da albanski intelektualci više nisu imali poverenja u to da će moći zadržati sopstvene kulturne institucije u srpskoj državi, čak ni kada im je Miloševićev režim nudio njihovu obnovu pregovarajući sa Rugovom neposredno pred izbijanje rata krajem 1990-ih.