1825.

1825.. po kalendarima
Gregorijanski	1825.. (MDCCCXXV)
Ab urbe condita	2578.
Islamski	1240–1241.
Iranski	1203–1204.
Hebrejski	5585–5586.
Bizantski	7333–7334.
Koptski	1541–1542.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1880–1881.
• Shaka Samvat	1747–1748.
• Kali Yuga	4926–4927.
	Kineski
• Kontinualno	4461–4462.
• 60 godina	Yin Drvo P(ij)etao; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11825.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Ovo je članak o godini 1825.

Događaji

4. 1. - Francesco I je novi kralj Dvije Sicilije (do 1830).
14. 1. - Osnovana Slavenoserbska biblioteka u Zemunu.
18. 1. - U Moskvi otvoren Boljšoj teatar.
29. 1. - U Srbiji izbija Đakova buna protiv kneza Miloša^[1].
3. 2. (22. 1. po j.k.) - Toma Vučić Perišić razbio na Oplencu okupljene oko Miloja Đaka, koji će ubrzo biti ubijen. Jedan knežev savetnik, Milisav Lapovac, predlaže nakog ovoga da se u Srbiji pobiju pismeni ljudi.^[2]
3 - 5. 2. - Februarska poplava na obalama Severnog mora, utopilo se oko 800 ljudi. Posle više od šest stoleća Severnojutlandsko ostrvo poplavom odvojeno od Jutlanda.
9. 2. - Predstavnički dom SAD izabrao Johna Quincyja Adamsa za predsednika SAD nakon izbora u kome četvorica kandidata nisu osvojili većinu (preuzima 4. 3.).
12. 2. - Drugi Sporazum iz Indian Springsa: narod Creek predao ostatak zemlje u Džordžiji.
februar - Vijetnamski car Minh Mạng zabranio ulazak hrišćanskim misionarima.
26. 2. - Grčki rat za nezavisnost: Ibrahim Paša Egipatski se iskrcao na Peloponezu, u Metoniju.
zima 1824-25 - Jim Bridger je prvi Amerikanac koji je video Veliko slano jezero (u približno isto vreme ga je mogao videti i Kanađanin Étienne Provost).
2. 3. - Alžirski grad Blida razoren zemljotresom.

15. 4. - U Grčkoj počinje jednogodišnja osmansko-egipatska Treća opsada Misolongija.
17. 4. - Francuski kralj Šarl X "priznaje" nezavisnost Haitija tako što uz pomoć flote traži 150 miliona franaka.
april - Bolivijski rat za nezavisnost: Antonio José de Sucre odlučujuće porazio rojaliste u Gornjem Peruu (Kraljevska Audijencija Charcas).
19. 4. - Juan Antonio Lavalleja sa Trideset tri istočnjaka stupio na tlo današnjeg Urugvaja kako bi se borio protiv brazilske okupacije.

"Ulazak Šarla X u Pariz nakon krunisanja", Lejeune

29. 5. - Šarl X, kralj Francuske, krunisan je u Katedrali u Reimsu - prvo krunisanje na tom mestu od njegovog brata Luja XVI 1775.
22. 6. - Ibrahim Paša zauzeo Tripolicu u Grčkoj.

6. 7. - Proširenjem titule nastaje Kuća Glücksburg, iz koje će nastati vladarski domovi Grčke, Danske i Norveške.
30. 7. - Britanski brod otkriva otok Malden u centralnom Pacifiku.
6. 8. - Gornji Peru postaje nezavisna Republika Bolivija; prvi predsednik će biti Simón Bolívar (do decembra).
avgust - Portugal priznaje nezavisnost Brazila.
18. 8. - Avanturista Gregor MacGregor izdaje zajam od 300.000 funti uz interes od 2,5%, što će u Velikoj Britaniji dovesti do Panike 1825., prvog modernog kraha berze u Engleskoj.
25. 8. - Brazilska provincija Cisplatina tj. Urugvaj proglašava nezavisnost što vodi do Cisplatinskog rata između Brazilskog Carstva i Ujedinjenih Provincija Rio de la Plate (tj. Argentine).
25. 9. - Javanski rat (1825-30): holandski general Hendrik Merkus de Kock deblokirao Jogjakartu od pobunjenika princa Diponegoroa.
27. 9. - U Engleskoj otvorena prva moderna železnica Stockton and Darlington Railway.

Dekabristički ustanak: "Napad konjaničke garde na dekabriste", Timm 1853

13. 10. - Ludwig I. je novi kralj Bavarske (do 1848).
26. 10. - Zvanično otvoren kanal Erie kojim su povezani New York i Velika jezera.
3. 11. - Osnovana Mađarska akademija nauka.
14. 11. - Proslavljen završetak Prokatedrale Svete Marije u Dublinu, prvog katoličkog episkopskog sedišta u Ujedinjenom Kraljevstvu od Reformacije.
1. 12. (19. 11. po j.k.) - Umro ruski car Aleksandar I. Za cara je je prvo proglašen veliki vojvoda i vicekralj Poljske Konstantin jer je bilo nepoznato da se on odrekao prestola (Ruski interregnum 1825.).
25. 12. (13. 12. po j.k.) - Nikolaj I objavio svoj dolazak na ruski presto (do 1855).
26. 12. (14. 12. po j.k.) - Dekabristički ustanak nekih oficira u Rusiji - ubrzo ugušen. General Mihail Miloradovič fatalno ranjen u pokušaju da smiri situaciju.
29. 12. - Antonio José de Sucre postaje drugi predsednik Bolivije

1825-27 - Ponovo okupljen Ugarski sabor, traži se da mađarski jezik bude zvaničan u Hrvatskoj.
Mustafa-paša poslat za vezira u Bosnu, gde radi protiv buntovnih bosanskih velikaša^[3].
Georgije Magarašević pokreće "Serbski letopis".
Joakim Vujić objavio "Novjejše zemljeopisanije" na slavenosrpskom (ali oko ove godine taj jezik se prestaje koristiti)^[4].
Grof Laval Nugent von Westmeath kupio zamak Bosiljevo.
Stefan Stefanović napisao istorijsku dramu "Smert Uroša Petago".
Kuća Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg je dobila to ime.
Osnovana kažnjenička kolonija Edenglassie, današnji Brisbane u Australiji.
U Japanu donet Edikt o odbijanju stranih brodova (važi do 1842.).
Nauka i tehnika:
- Hans Christian Ørsted izolovao čist aluminijum.
- Michael Faraday otkrio benzen.