1825

**1825. po kalendarima**
Gregorijanski	1825. (MDCCCXXV)
Ab urbe condita	2578.
Islamski	1240–1241.
Iranski	1203–1204.
Hebrejski	5585–5586.
Bizantski	7333–7334.
Koptski	1541–1542.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1880–1881.
• Shaka Samvat	1747–1748.
• Kali Yuga	4926–4927.
	Kineski
• Kontinualno	4461–4462.
• 60 godina	Yin Drvo P(ij)etao; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11825.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1790-e 1800-e 1810-e – 1820-e – 1830-e 1840-e 1850-e
Godine:	1822 1823 1824 – 1825 – 1826 1827 1828

Ovo je članak o godini 1825.

Godina 1825 (MDCCCXXV) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Stockton and Darlington Railway

DogađajiUredi

Januar/Siječanj – Mart/OžujakUredi

4. 1. - Francesco I je novi kralj Dvije Sicilije (do 1830).
14. 1. - Osnovana Slavenoserbska biblioteka u Zemunu.
18. 1. - U Moskvi otvoren Boljšoj teatar.
29. 1. - U Srbiji izbija Đakova buna protiv kneza Miloša^[1].

3. 2. (22. 1. po j.k.) - Toma Vučić Perišić razbio na Oplencu okupljene oko Miloja Đaka, koji će ubrzo biti ubijen. Jedan knežev savetnik, Milisav Lapovac, predlaže nakog ovoga da se u Srbiji pobiju pismeni ljudi.^[2]
3. 2. - Posle više od šest stoleća Severnojutlandsko ostrvo poplavom odvojeno od Jutlanda.
3 - 5. 2. - Februarska poplava na nemačkoj obali Severnog mora, utopilo se oko 800 ljudi.
9. 2. - Predstavnički dom SAD izabrao Johna Quincyja Adamsa za predsednika SAD nakon izbora u kome četvorica kandidata nisu osvojili većinu (preuzima 4. 3.).
12. 2. - Drugi Sporazum iz Indian Springsa: narod Creek predao ostatak zemlje u Džordžiji.
februar - Vijetnamski car Minh Mạng zabranio ulazak hrišćanskim misionarima.
26. 2. - Grčki rat za nezavisnost: Ibrahim Paša Egipatski se iskrcao na Peloponezu, u Metoniju.
zima 1824-25 - Jim Bridger je prvi Amerikanac koji je video Veliko slano jezero (u približno isto vreme ga je mogao videti i Kanađanin Étienne Provost).

2. 3. - Alžirski grad Blida razoren zemljotresom.

April/Travanj – Jun/LipanjUredi

15. 4. - U Grčkoj počinje jednogodišnja osmansko-egipatska Treća opsada Misolongija.
17. 4. - Francuski kralj Šarl X "priznaje" nezavisnost Haitija tako što uz pomoć flote traži 150 miliona franaka.
april - Bolivijski rat za nezavisnost: Antonio José de Sucre odlučujuće porazio rojaliste u Gornjem Peruu (Kraljevska Audijencija Charcas).
19. 4. - Juan Antonio Lavalleja sa Trideset tri istočnjaka stupio na tlo današnjeg Urugvaja kako bi se borio protiv brazilske okupacije.

22. 6. - Ibrahim Paša zauzeo Tripolicu u Grčkoj.

Jul/Srpanj – Septembar/RujanUredi

6. 7. - Proširenjem titule nastaje Kuća Glücksburg, iz koje će nastati vladarski domovi Grčke, Danske i Norveške.
30. 7. - Britanski brod otkriva otok Malden u centralnom Pacifiku.

6. 8. - Gornji Peru postaje nezavisna Republika Bolivija; prvi predsednik će biti Simón Bolívar (do decembra).
avgust - Portugal priznaje nezavisnost Brazila.
18. 8. - Avanturista Gregor MacGregor izdaje zajam od 300.000 funti uz interes od 2,5%, što će u Velikoj Britaniji dovesti do Panike 1825., prvog modernog kraha berze u Engleskoj.
25. 8. - Brazilska provincija Cisplatina tj. Urugvaj proglašava nezavisnost što vodi do Cisplatinskog rata između Brazilskog Carstva i Ujedinjenih Provincija Rio de la Plate (tj. Argentine).

25. 9. - Javanski rat (1825-30): holandski general Hendrik Merkus de Kock deblokirao Jogjakartu od pobunjenika princa Diponegoroa.
27. 9. - U Engleskoj otvorena prva moderna železnica Stockton and Darlington Railway.

Oktobar/Listopad – Decembar/ProsinacUredi

Dekabristički ustanak

13. 10. - Ludwig I. je novi kralj Bavarske (do 1848).
26. 10. - Zvanično otvoren kanal Erie kojim su povezani New York i Velika jezera.

3. 11. - Osnovana Mađarska akademija nauka.
14. 11. - Proslavljen završetak Prokatedrale Svete Marije u Dublinu, prvog katoličkog episkopskog sedišta u Ujedinjenom Kraljevstvu od Reformacije.

1. 12. (19. 11. po j.k.) - Umro ruski car Aleksandar I. Za cara je je prvo proglašen veliki vojvoda i vicekralj Poljske Konstantin jer je bilo nepoznato da se on odrekao prestola (Ruski interregnum 1825.).
25. 12. (13. 12. po j.k.) - Nikolaj I objavio svoj dolazak na ruski presto (do 1855).
26. 12. (14. 12. po j.k.) - Dekabristički ustanak nekih oficira u Rusiji - ubrzo ugušen. General Mihail Miloradovič fatalno ranjen u pokušaju da smiri situaciju.
29. 12. - Antonio José de Sucre postaje drugi predsednik Bolivije

Kroz godinuUredi

1825-27 - Ponovo okupljen Ugarski sabor, traži se da mađarski jezik bude zvaničan u Hrvatskoj.
Mustafa-paša poslat za vezira u Bosnu, gde radi protiv buntovnih bosanskih velikaša^[3].
Georgije Magarašević pokreće "Serbski letopis".
Joakim Vujić objavio "Novjejše zemljeopisanije" na slavenosrpskom (ali oko ove godine taj jezik se prestaje koristiti)^[4].
Grof Laval Nugent von Westmeath kupio zamak Bosiljevo.
Stefan Stefanović napisao istorijsku dramu "Smert Uroša Petago".
Kuća Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg je dobila to ime.
Osnovana kažnjenička kolonija Edenglassie, današnji Brisbane u Australiji.
U Japanu donet Edikt o odbijanju stranih brodova (važi do 1842.).
Nauka i tehnika:
- Hans Christian Ørsted izolovao čist aluminijum.
- Michael Faraday otkrio benzen.

RođenjaUredi

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1825.

6. 2. - Đorđe Cenić, pravnik i političar († 1903)
18. 2. - Mór Jókai, književnik († 1904)
21. 3. - Aleksandar Možajski, aeronautički pionir († 1890)
4. 4. - Đuro Daničić (Popović), srpski filolog, reformator pravopisa († 1882)
11. 4. - Ferdinand Lassalle, nemački socijalista († 1864)
1. 5. - Johann Jakob Balmer, matematičar i fizičar († 1898)
4. 5. - Thomas Henry Huxley, biolog († 1895)
15. 5. - Adolfo Veber Tkalčević, filolog, književnik itd. († 1889)
6. 6. - Friedrich Bayer, osnivač firme Bayer († 1880)
24. 6. - Jovan Sundečić, pesnik i diplomata († 1900)
28. 6. - Emil Erlenmeyer, hemičar († 1909)
1. 8. - Ilija Guteša, trgovac, političar, dobrotvor († 1894)
11. 9. - Ivan Skvarčina, slikar († 1891)
10. 10. - Paul Kruger, lider Bura († 1904)
23. 10. - Ivan Vlahović, liječnik, prirodoslovac († 1899)
25. 10. - Johann Strauss mlađi, kompozitor († 1899)
31. 10. - Eugen Kvaternik, političar i revolucionar († 1871)
30. 11. - William-Adolphe Bouguereau, slikar († 1905)
2. 12. - Pedro II, brazilski car († 1891)
? - Sher Ali Khan, emir Afganistana († 1879)
? - Georg Koppitsch, graditelj († 1880)
? - Paško Vasa, albanski pisac i aktivista († 1892)
? - Jeronim Jovanović, episkop šabački i niški († 1894)
? - Teofan Živković, vladika gornjokarlovački († 1890)
? - Nikanor Ivanović, mitropolit crnogorsko-brdski († 1894)
? - Lazo Škundrić, hajduk

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1825.

4. 1. - Ferdinand I, kralj Dve Sicilije (* 1751)
8. 1. - Eli Whitney, pronalazač (* 1765)
9. 2. - Miloje Đak, trgovac, vođa pobune
16. 4. - Henry Fuseli, slikar (* 1741)
4. 5. - Stjepan Korolija, književnik, zagrebački kanonik (* 1760)
7. 5. - Antonio Salieri, kompozitor (* 1750)
19. 5. - Grof de Saint-Simon, socijalistički teoretičar (* 1760)
24. 5. - Matija Petar Katančić, književnik (* 1750)
14. 6. - Pierre Charles L'Enfant, arhitekta (* 1754)
25. 8. - Josip Voltić, jezikoslovac, leksikograf (* 1750)
13. 10. - Maximilian I., kralj Bavarske (* 1756)
1. 12. - Aleksandar I., ruski car (* 1777)
27. 12. - Mihail Miloradovič, ruski general (* 1771)
29. 12. - Jacques-Louis David, slikar (* 1748)
? - Marko Ivelić, ruski general (* 1740)
? - Ilija Petrović Strelja, vojvoda

ReferenceUredi

↑ Vuk Karadžić, Милош Обреновић, књаз Сербији, или грађа за српску историју нашега времена, rastko.rs
↑ Vreme, 18. dec. 1938, str. 13. digitalna.nb.rs
↑ Stanojević, Stanoje (1909). Istorija Bosne i Hercegovine, rastko.rs
↑ Istorija s.n. V-2, 336

Literatura

Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
- Peta knjiga drugi tom (V-2)

[VukGrad-1] Vuk Karadžić, Милош Обреновић, књаз Сербији, или грађа за српску историју нашега времена, rastko.rs

[2] Vreme, 18. dec. 1938, str. 13. digitalna.nb.rs

[3] Stanojević, Stanoje (1909). Istorija Bosne i Hercegovine, rastko.rs

[4] Istorija s.n. V-2, 336

[1]

[2]

[3]

[4]