Wikipedija

1-Aminociklopropan-1-karboksilna kiselina

1-Aminociklopropan-1-karboksilna kiselina (ACC) je disupstituisana ciklična alfa-aminokiselina u kojoj je tročlani ciklopropanski prsten kondenzovan sa C(alfa)-atomom aminokiseline.

1-Aminociklopropan-1-karboksilna kiselina
Drugi nazivi 1-Aminociklopropankarboksilna kiselina
Identifikacija
Abrevijacija ACC
CAS registarski broj 22059-21-8 DaY
PubChem[1][2] 535
ChemSpider[3] 520 DaY
DrugBank DB02085
KEGG[4] C01234
ChEBI 58360
ChEMBL[5] CHEMBL265325 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C4H7NO2
Molarna masa 101.1 g mol−1

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

ACC ima značajnu ulogu u biosintezi biljnog hormona etilena.[7][8] Ova kiselina se sintetiše posredstvom enzima ACC synthase ( EC 4.4.1.14) iz metionina i konvertuje se u etilen posredstvom ACC oksidaze (EC 1.14.17.4).[9]

ACC takođe nefiziološki parcijalni agonist NMDA receptora sisara.[10]

Reference uredi

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ↑ Caspi R, Foerster H, Fulcher CA, Hopkinson R, Ingraham J, Kaipa P, Krummenacker M, Paley S, Pick J, Rhee SY, Tissier C, Zhang P, Karp PD (2006). „MetaCyc: a multiorganism database of metabolic pathways and enzymes”. Nucleic Acids Res. 34 (Database issue): D511–6. DOI:10.1093/nar/gkj128. PMC 1347490. PMID 16381923. 
  7. ↑ Yang S, Hoffman N (1984). „Ethylene biosynthesis and its regulation in higher plants”. Annu. Rev. Plant Physiol. 35: 155–189. DOI:10.1146/annurev.pp.35.060184.001103. 
  8. ↑ Kende H (1993). „Ethylene biosynthesis”. Annu. Rev. Plant Physiol. 44: 283–307. DOI:10.1146/annurev.pp.44.060193.001435. 
  9. ↑ Kende H (1989). „Enzymes of Ethylene Biosynthesis”. Plant Physiol. 91 (1): 1–4. DOI:10.1104/pp.91.1.1. PMC 1061940. PMID 16666977. 
  10. ↑ Inanobe A, Furukawa H, Gouaux E (2005). „Mechanism of partial agonist action at the NR1 subunit of NMDA receptors”. Neuron 47 (1): 71–84. DOI:10.1016/j.neuron.2005.05.022. PMID 15996549. 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1-Aminociklopropan-1-karboksilna_kiselina&oldid=5152615