Црква св. Арханђела Михаила са стећцима

Црква св. Арханђела Михаила и некропола са стећцима се налазе испод средњовековног града Клобука. Локалитет је удаљен 25 километара источно од Требиња и налази се у селу Аранђелово.

† M[e]s[e]ca sekъtebra u treti na des[e]te dъnъ (13.) prћstavi se ravъ b[o]ži Đeorgije na večerije H[risto]va dne, a imeneъ županъ Krъnћ (Krnje, Krnja).

Натпис са левог довратка цркве

Историјски подаци

Аранђелово се налази на територији средњовековне жупе Врн, која је заједно са старим градом Клобуком, позната већ из раних средњовековних извора. Спомињу је Константин Порфирогенет средином X века и Поп Дукљанину XII веку. Налазила се у подручју Травуније. Oд краја XII века oбласт Требиња, којој припада и локалитет на коме се налази црква св. Арханђела, била је под влашћу Немањића. Након крунисања Твртка I Котроманића, ово подручје 1377. године потпада под босанску власт. Град Клобук, испод кога се налази сам локалитет са црквом, био је под влашћу великашке породице Павловића све до 1441. године. Од 1441. године до 1477. године Врмом владају Косаче. Њихову власт над Врмом прекидају Османлије.
У цркви на левом довратку, при изласку из нартекса, уграђен је камен на којем је натпис. Бешлагић натпис датира у 14. век, а преводи га на следећи начин:

ТРИНАЕСТОГ СЕПТЕМБРА, УОЧИ КРСТОВДАНА, ПРЕДСТАВИ СЕ РАБ БОЖЈИ ГЕОРГИЈЕ ИМЕНОМ ЖУПАН КРЊЕ.

Вего овај натпис датира у прву половину 13. века. У прилог томе износи следеће аргументе: име Крње није необично у 12. веку; спомињање дана смрти раба Ђорђија се јавља и на натпису Марије Дивице из Видоштака код Стоца из 1231. године, те констатације да се овакав начин рачунања ретко појављује у касном средњем веку. Израз „представи се“ јавља се, такође, на натпису Марије Дивице, као и на натпису жупана Прибилше из Пољица код Требиња датираном у 1241. годину. Међутим, иста формулација „рабе божије“ се јавља и на стећку изнад гроба Радаче, супруге жупана Ненца Чихорича, датираном у последњу четвртину 14. века. О Цркви св. Арханђела Михаила у Аранђелову и њезином настанку немамо тачних података. Црква је вероватно саграђена у разодбљу између прве половине шеснаестог и почетком седамнаестог века. Овај закључак се намеће због чињеница које следе.
На подручју старе Херцеговине у раздобљу XV, XVI i XVII века се граде једнобродне цркве православне и католичке провенијенције, за чију градњу се ангажују дубровачки мајстори. Тип једнобродне цркве у приморској архитектури се јавља доста рано, још у раздобљу прероманике, и његов развитак се може пратити кроз цели средњи век. Дубровачки мајстори су од давнина били градитељи на објектима сакралног и профаног карактера на тлу Босне и Херцеговине. Цркве су сличних димензија, а разлика међу њима се јавља у начину преноса сила бочног потиска. Према архитектонским обележјима, Црква св. Арханђела Михаила у Аранђелову припада скупини херцеговачких цркава са прислоњеним луковима, чији се извори налазе у архитектури прероманике и романике на дубровачком подручју и у Зети.

Опис добра

Црква св. Арханђела Михаила налази се у православном гробљу села Аранђелова. Поред Цркве на истој парцели се налази и некропола са стећцима, као и надгробни споменици новијег датума.
Према концепту просторнога уређења. Припада типу једнобродних цркава правоугаоног тлоцрта са полукружном апсидом и звоником на преслицу. Орентација Цркве је у правцу исток- запад са улазом на западној страни.
Вањске димензије Цркве су око 11,00 x 5,30 м, а унутрашње око 9,50 x 3,80 м. Висина, мерена од пода до темена свода, износи отприлике 4,60 м. Црква има масивне камене зидове чија дебљина износи око 75 цм. Зидови су рађени од крупних правилно клесаних камених блокова, везаних малтером и сложених у хоризонталне редове који су видљиви на вањским фасадама. Зидови припрате на северној и јужној страни леже на стећцима а и унутар Цркве су сачувана два стећка који служе као камене клупе.
Црква је засведена уздужним полуобличастим сводом који је ојачан са два попречна лука. Уз уздужне зидове наоса и припрате се налазе дубоки прислоњени лукови које носе пиластри. У наосу су конструисана по три лука са обе стране с тим да је средњи лук најшири и мало височији од остала два. Дуж бочних зидова припрате је конструисан по један прислоњен лук. У горњим зонама уздужних зидова су видљиве челичне затеге.
Црква је у целости прекривена каменим плочама са карактеристичним преклопом на сљемену, што је, обзиром на боју, урађено недавно. Апсида је, такође, прекривена каменим плочама. Није познато тачно време када је Црква осликана, као ни њен фреско- сликар. На западном зиду, у простору у којем обично стоји податак о ктитору, времену осликавања цркве и аутору фресака, отпао је малтер са фреске. Међутим, на темељу аналогије стилских карактеристика, претпоставља се да је слике у Аранђелову израдила иста скупина аутора који су изводили композиције фресака у Цркви Арханђела Михаила у Петровићима- селу на путу између Билеће и Никшића, у Вeлимљу и Грахову и манастиру Режевићима код Петровца на Мору, у првим деценијама XVII века.
У Цркви је сачуван „скроман, али у исто време један од најоригиналнијих фреско- ансамбала у Херцеговини, будући да је његов аутор успешно синтетизовао византијске ликовне традиције са елементима критскох сликарства, које је преузело извесне ренесасно- барокне форме, прилагођавајући их православном, источнохришћанском канону и потребама православне литургије“.
Цртачка решења која се примећују на фигури св. Димитрија, постављеног на карактеристичне, веома танке ноге, показују стварну потенцијалну снагу уметника, али да он, исто тако, према својем делу није показивао велику одговорност, него да слика брзо, са жељом да покрије што више зидне површине, те да отуда и долазе неприродно велики формати појединих фресака. Такође, намази боје, посебно на ликовима, много су пастознији од мере коју допушта фреско- техника.
Желећи да дође до што веће сликарске површине, сликар у композиције укључује и површине лезена, које прелазе врхом свода. Представљене фигуре светаца су из истог разлога неадекватне према форматима обзиром на мале димензије простора Цркве. Неке од њих (св. Димитрије и Арханђел Михаило) изнад јужног прозора су натприродне величине. Управо се у томе највише и огледа немоћ сликара када је требао неку компликованију композицију реализовати на малој површини као што је случај са композицијама великих светковина. Сликари аранђеловачке цркве тада своје ликове смањују само по дужини, не водеђи рачуна о пропорцијама. Они се сналазе онда кад требају осликати велику зидну површину са једном фигуром. Детаљнију анализу рада помоћника главног мајстора је немогуће урадити, јер је његово дело у веома лошем стању, а прекривено је неспретним импровизацијама ретуша у деветнаестом веку.

Целокупно сликарство је концентрирано у пет зона:

• стојеће фигуре ратника,
• попрсје мученика,
• композиције великих светковина,
• попрсја пророка,
• представа Христа као Пантократора и Анђела Великог савета, те горњи део сцене Успења Христовог.

Припрата Цркве није никада била осликана, а на северном зиду наоса у горњим зонама фреске су видљиве само у фрагментима. Композиције великих светковина су овде поредане по следећем редоследу:

• Христов улазак у Јерусалем,
• Распеће Христово,
• Мироносице,
• Успење Христово (најочуванија фреска на овом зиду)

"Током првог светског рата северни зид Цркве је осликао „неки Талијан, ратни заробљеник“.

Распоред фресака

Западни зид посматрано у правцу југ- север

1. Апостоли Петар и Павао (окренути су један према другом, а између себе придржавају модел цркве)
2. Цар Констанитин и царица Јелена
3. Сокл је украшен набраним завесама беле боје са црним изломљеним линијама
4. Орнаментални фриз са стилизованом валовитом палметом беле боје на црној подлози. На средини овоб фриза је црвеном бордуром обрубљено поље, постављено тачно изнад врата. На њему је #вероватно требао стајати ктиторски натпис.
5. Узнесење Пресвете Богородице
6. Непознати пророк
7. Непознати пророк
8. Непознати пророк
9. Свети Димитрије

Јужни зид посматрано у правцу исток- запад

1. Свети Георгије
2. Свети Теодор Стратилат
3. Уско поље са представом крста (ИС,ХС-НИ, КА)
4. Свети Теодор Тирон (оштеђена са стране због проширења прозора)
5. Свети Арханђел Михаило (веома оштећена фреска)
6. Свети Виктор (попрсје свеца оштећено)
7. Свети Никола
8. Свети Симеон (оштећена фреска)
9. Свети Сава Српски ( оштећена фреска)
10. Рођење Христово (композиција је веома оштећена, донекле ретуширана)
11. Сретење Господње (композиција оштећена, ретуширана)
12. Крштење Христово (композиција оштећена, ретуширана)
13. Лазарево ускрснуће (десна половина фреске је потпуно уништена)
14. Поље са стилизованом палметом
15. Непознати пророк
16. Непознати пророк
17. Непознати пророк
18. Непознати пророк
19. Пророк Авакум
20. Пророк Исаија
21. Пророк Захарије
22. Непознати пророк
23. Непознати пророк
24. Горњи део сцене Успења Христовог са представом Христа у мандорли (фреска је оштећена)
25. Христос Пантократор
26. Антропоморфна представа Месеца у плавичастом тону. Његов пандан на северној страни је представа црвеног Сунца.

Христос као Великог савета анђео (ово је најочуванија целина на своду, није ретуширана)

Источни зид посматрано у правцу север- југ

1. Непознати светац (фреска уништена)
2. Христос Емануило
3. Непознати свети отац
4. Непознати свети отац (можда свети Иван Златоусти)
5. Непознати свети отац ( фигура уништена проширивањем прозора)
6. Непознати свети отац (фигура уништена проширивањем прозора)
7. Непознати свети отац
8. Свети Кирил филозоф
9. Богородица Ширшаа Небес
10. Доњи део свене Успења Христовог

Некропола са стећцима

Крајем педесетих година 20. века на некрополи уз цркву у Аранђелову је евидентирано осамдесет стећака, већином у облику сандука на којима се запажа неколико украса у виду полумесеца, мача, крста.
Стећци су деломично смештени у шест скупина. Приметно је да су стећци постављени у редове, окренути запад- исток. Некропола је доста развучена, а редови стећака се нижу у два основна реда међусобно удаљена око 10 м један од другог, у правцу запад- исток. Цела некропола је смештена северно од Цркве, осим једног усамљеног стећка који стоји испред улаза у Цркву. Споменици су неједнако, али претежно слабије обрађени и утонули у земљу. већина споменика је израђена од локалног камена који је подложан раслојавању. углови су им делимично обијени, а неке тање плоче преполовљене. Неколико плоча је веома лепо и правилно исклесано. Од сандука највише су заступљени ниски сандуци, висине до 0,40 м. Украсни мотиви, осим на два стећка, готово се не разазнају.

Истраживачки и конзерваторско- рестаураторски радови

Нема расположивих података о детаљима и санацијским радовима, конзерваторско- рестауратоским радовима на Цркви. Од локалног становништва добијени су следећи оскудни подаци у вези радова на Цркви:

• 1992/93. године извођени радови на чишћењу слика на јужном зиду
• 1998. или 1999. старе камене плоче мештани заменили садашњим, мермерним,
• 2000/01. године урађена дренажа око Цркве,
• 2000/01. у склопу дренаже је вршено и археолошко истраживање унутар Цркве,
• 2004. године извођени радови на чишћењу фасаде и покривању крова,
• 2005. године делимично фиксирање слика на северном зиду Цркве,
• Стећци су евидентирани 1959. и 1971. године

Садашње стање добра

Увидом на терену 2005. године устанобљено је следеће:
Објект Цркве св. Арханђела Михаила у Аранђелову, гледано са вањске стране, је у добром стању. У унутрашњости Цркве су видљива оштећења, која су вероватно настала у земљотресу 1979. године. Та оштећења су веће пукотине које се налазе на полуобличастом своду уз камене лукове који служе за ојачање свода.
Остала оштећења на зидовима су узрокована деловањем влаге.Због великог и снажног деловања влаге, дошло је до пропадања- пуцања и слабљења интезитета боје слика на северном зиду Цркве, у простору апсиде и на своду наоса. На томе делу слике су видљиве само у фрагменитма.
Фреско- малтер је натопљен влагом, што је изазвало потклобучења на многим местима и отпадање осликаних површина. Најтежа оштећења су видљива у доњој зони северног зида. У тој зони је на појединим местима фреско- малтер отпао све до камене подлоге. Такођер су на тим местима присутна и највећа потклобучења. да се фреско- малтер не би даље одваљивао, непознате особе су без знања свећеника ушле у Цркву и газом фиксирале зоне слика на северној страни зида.
Слике на јужном зиду Цркве су у много бољем стању.
Поједини стећци на некрополи су оштећени услед дуготрајних временских утецаја и упали у земљу. На већини стећака су пристуни биљни организми, углавном лишајеви, маховина, а у неке су урасли грмље и дрвеће који разрају структуру камена и прете да трајно оштете споменике.

Извори

• Комисија/Повјеренства за очување националних споменика Arhivirano 2015-09-19 na Wayback Machine-u, Босна и Херцеговина

Литература

• 1954. Крешевљаковић, Хамдија- Капиџић, Хамдија, Стари херцеговачки градови, „Наше старине“ II, Сарајево, 1954. 9-21.
• 1957. Вего, Марко, Насеља босанске средњовековне државе, Сарајево, 1957.

1958. Бешлагић, Шефик, Неколико новопронађених натписа на стећцима, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, археологија, бр. XIV, Сарајево, 1959, 239-247.

• Ђурић, Владимир, Фреско сликарство манастира Градишћа у Паштровићима, Историјски записи XVII, св 1, Титоград, 1960.
• 1962. Вего, Марко, Нови и ревидирани натписи из Херцеговине (наставак), Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, археологија, бр. XVII , Сарајево, 1962, 173- 211.
• 1964. Кораћ, Војислав – Ђурић, Војислав, Цркве са прислоњеним луковима у Старој Херцеговини и Дубровачко градитељство XV- XVIII век, Зборник Филозофског факултета бр. VII, Београд, 1964, 561- 629.
• 1971. Кајмаковић, Здравко, Зидно сликарство у Босни и Херцеговини, Сарајево, 1971.
• 1971. Бешлагић, Шефик, Стећци, Каталошко- топографски преглед, Сарајево, 1971.
• 1995. Шево, Љиљана, Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године, Бањалука, 1995.
• 1991. Шупут, Марица, Споменици српског црквеног градитељства XVI- XVII век, Београд- Нови Сад- Приштина, 1991.