Црвена Црква
Црвена Црква је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 666 становника.
| Црвена Црква | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  666
|
| Густина становништва | 39 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°54′01″N 21°21′33″E / 44.900166°N 21.359166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 72 m |
| Површина | 18,5 km² |
  Црвена Црква Црвена Црква (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26323 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Координате: 44° 54′ 01" СГШ, 21° 21′ 33" ИГД
Географски положај uredi
Црвена Црква се налази на ободу белоцркванског проширења, западно од Беле Цркве, на путу за Вршац, Зрењанин, Нови Сад и Београд. Такође је асфалтним путем повезана са Врачев Гајем.
Историја uredi
Црвена Црква је настала још за време Велике Сеобе Срба. Први пут се помиње још 1660. године под називом Чрвена Црква, а у току своје историје често је мењала име. Садашња Благовештенска црква у византијском стилу изграђена је 1912. године, по пројекту архитекте Миливоја Матића из Новог Сада, а 2002. године обележила је деведесет година постојања. Село Црвена Црква (мађарски: Vöröstemplom; немачки: Rotkirchen) једно је од најстаријих насеља на подручју општине Бела Црква. О његовој старини сведочи чињеница да је оно постојало, на истом месту, и пре чувене велике сеобе Срба 1690. године под вођством патријарха Арсенија Црнојевића (Чарнојевића). У писаним, пак, изворима Црвена Црква забележена је већ 1660. године, и то под именом Чрвена Црква. Када је село основано, и за чије се име оснивање везује, тешко је, у овом тренутку, поуздано рећи. Ни најновије едиције из мађарских и турских архива, у том правцу, нису дале очекиване резултате.
Село се налази на ободу белоцркванског проширења, западно од Беле Цркве, на путу за Вршац, Зрењанин, Нови Сад и Београд. Данас Црвена Црква има 256 кућа и 806 становника.
Легенда о постанку Црвене Цркве
Будући да историјски извори, по овом питању, ћуте, то је народна традиција релативно развијена и богата. Наиме, пре неког времена били смо у прилици да прибележимо једну, чини нам се, врло занимљиву легенду која говори о постанку овог села, као и значењу његовог имена. Иста дословце гласи: “У време једне од, иначе бројних, српских бежанија из старе Херцеговине, испред турског зулума и освете, на ове просторе питомог Баната избегли су, уз остале, три брата по имену Андрија, Белија и Радосав. Заједничка крсна слава беше им Свети Пантелејмон Великомученик (9. август). Крајолик, где ће основати своје ново станиште, беше обрастао столетном церовом дубравом (шумом). Пошто су претходно рашчистили терен од шумског растиња, приступили су градњи својих породичних кућа - брвнара, будући да је дрвене грађе било у изобиљу. Као прави богобојажљиви хришћани, убрзо су изградили, у новооснованом насељу, и своју прву богомољу (цркву) од церових брвана. Па када би их когод, од околног д о м о р о д а ч к о г становништва, приупитао “Где сте се то настанили?”, браћа би, без размишљања, одговарала “Код церове цркве!“.
Тако насеље, у почетку, доби име Церова Црква. Временом, оно је промењено у Чрвена Црква, да би коначно добило данашњи назив Црвена Црква”. У истој се легенди, даље, казује: “Ходом времена од Андрије наста род (фамилија) Андрејићи, од Белије Белчини и од Радосава Радосављевићи”. Мишљења смо да ову занимљиву легенду, као и неке друге, не би требало олако одбацити, будући да она у себи садржи и неке веродостојне елементе, који могу одолети суду историјске критике. Наиме, у Црвеној Цркви још увек постоје, после толико прохујалих векова, родови (фамилије) Андрејићи (8 нумери) и Радосављевићи (3 нумере). Род Белчини је, како нам се чини, изумуро у првој половини 18-ог века с обзиром да су сачуване матичне књиге села, установљене 1794. године, не помињу. Занимљиво је, с тим у вези, да један огранак Андрејића, још увек носи надимак (шпицнамен) “Белчини”. Родови Андрејићи и Радосављевићи за своју славу и данас имају Св. Пантелејмона, што, несумњиво, указује на њихово негдашње крвно сродство, а горе реченој легенди даје историјску тежину.
Демографија uredi
У насељу Црвена Црква живи 572 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (38,4 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 251 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 685 | 93,96% | ||
| Роми | 11 | 1,50% | ||
| Хрвати | 6 | 0,82% | ||
| Мађари | 4 | 0,54% | ||
| Македонци | 3 | 0,41% | ||
| Чеси | 2 | 0,27% | ||
| Словаци | 1 | 0,13% | ||
| Румуни | 1 | 0,13% | ||
| Немци | 1 | 0,13% | ||
| Југословени | 1 | 0,13% | ||
| непознато | 13 | 1,78% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 8 | 7 | ||
| 75-79 | 5 | 11 | ||
| 70-74 | 15 | 23 | ||
| 65-69 | 14 | 23 | ||
| 60-64 | 23 | 19 | ||
| 55-59 | 21 | 26 | ||
| 50-54 | 29 | 24 | ||
| 45-49 | 33 | 36 | ||
| 40-44 | 26 | 15 | ||
| 35-39 | 17 | 20 | ||
| 30-34 | 32 | 20 | ||
| 25-29 | 33 | 30 | ||
| 20-24 | 21 | 23 | ||
| 15-19 | 20 | 22 | ||
| 10-14 | 16 | 20 | ||
| 5-9 | 28 | 20 | ||
| 0-4 | 17 | 29 | ||
| просек | 38.4 | 39.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 297 | 81 | 186 | 17 | 11 | 2 |
| Женски | 302 | 38 | 186 | 60 | 13 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 143 | 67 | - | 4 | 19 | - | 3 | 8 | 1 | 8 |
| Женски | 91 | 54 | - | - | 14 | - | 1 | 7 | 1 | - |
| Оба | 234 | 121 | - | 4 | 33 | - | 4 | 15 | 2 | 8 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 14 | 1 | - | 2 | - | - | 16 | |
| Женски | 1 | - | 3 | 7 | - | 1 | - | - | 2 | |
| Оба | 1 | - | 17 | 8 | - | 3 | - | - | 18 |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- Извор:Гласило Месне Заједнице Црвена Црква
година I број 1. септембар 2004. бесплатан примерак за веродостојност.(По предању) »Озрен М. Радосављевић«
