Церница (Варварин)

Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Церница (razvrstavanje).
Церница

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Расински
Општина Варварин
Становништво
Становништво (2011) 275
Положај
Координате 43°43′32″N 21°15′26″E / 43.725666°N 21.257166°E / 43.725666; 21.257166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 178 m
Церница na karti Srbije
Церница
Церница
Церница na karti Srbije
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 43′ 32" СГШ, 21° 15′ 26" ИГД

Церница је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 275 становника (према попису из 1991. било је 323 становника).

ИсторијаUredi

До Другог српског устанка Церница се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Церница улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништваUredi

Најстарија и највећа породица у селу је породица Николић, досељена је из околине Копаоника. Славе. св. Мину.

Према пореклу ондашње становништво Цернице из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Из околине Копаоника има 1 породица са 30 куће.
  • Из околине има 1 породице са 12 куће.
  • Из Топлице има 1 породица са 7 куће.
  • Из околине Новог Пазара има 1 породица са 6 куће.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 5 куће.
  • Из Жупе има 1 породица са 4 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]

ДемографијаUredi

У насељу Церница живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,2 година (45,8 код мушкараца и 50,5 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 678 [3]
1953. 669
1961. 624
1971. 507
1981. 379
1991. 323 318
2002. 275 275
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
272 98,90%
Мађари
  
1 0,36%
Власи
  
1 0,36%
непознато
  
1 0,36%


Церница у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 15 18 19 18 18 18 21 21 19 24 23 23
Пореске главе* - 22 23 20 21 23 28 28 24 24 26 28
Арачке главе** 37 47 49 49 54 54 58 59 63 66 62 67
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



РеференцеUredi

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala 2013-09-27. https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. Pristupljeno 12.07.2012.  Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Јагодинска нахија I" je zadan više puta s različitim sadržajem
  2. Подаци: „Насеља“ (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

ЛитератураUredi

Спољашње везеUredi