Хеленски календар
Хеленски календар или боље рећи Хеленски календари, јер није било само једног календара који би се користио у целој старој Грчкој, почињао је убрзон након јунског/липањског солстиција, у време када звезда Сиријус излази одмах након тренутка зоре, тј. у време хелијакалног изласка ове звезде. Звезда је у том тренутку била невидљива због сунчевог сјаја, тако да се тренутак нове године морао израчунати астрономски (али на другом месту се тврди да је "Теоретски, египатска грађанска година почињала када је Псећа звезда, Сиријус, или египатски Сотис, могла први пут бити виђена на источном хоризонту баш пред излазак Сунца..."). Према Хипарху, грчком астроному из 2. века п.н.е., Сиријус је са Сунцем, на географској ширини Родоса, излазио 19. јула/српња, око месец дана после дугодневице (летњег солстиција). Пошто су у ово време године почињале највеће врућине, а Сиријус је назван Псећа звезда (како је горе поменуто) јер се налази у сазвежђу Велики пас, то је наступајући период назван "Пасјим данима" или "Пасјим врућинама" или временом.
| ||||
|---|---|---|---|---|
| Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески | ||||
| Типови календара | ||||
| Лунисоларни • Соларни • Лунарни | ||||
|
| ||||
| Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански
(Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски (Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс) | ||||
Како Karl Kerenyi указује (Kerenyi 1976, pp 29ff), долазак најгорих, убилачких, врућина баш и није најочигледнија почетна тачка за календар који би се користио у Грчкој. Али зато у Египту, календарска година, означена летњим растом Нила, почиње изласком Сиријуса (Sothis u египатском календару). Календарски системи су увек део најдубље наталожених слојева културе и Керењи примећује: "Посредница је једино могла бити Минојска цивилизација", чији је проучавалац, грчки археолог Спиридон Маринатос, повезао оријентације Минојских палата са летњим изласком Сиријуса.
Водећа религијска и политичка места на хеленском копну су почињала свој календар изласком Сиријуса: Олимпија, Делфи, Атина (видети Атички календар), Епидаур и други грчки полиси са микенским пореклом.
ЛитератураUredi
- [[Karl
Kerényi |Kerenyi, C.]] (1976). Dionysos: Archetypal Image of the Indestructible Life. trans. Ralph Manheim. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 0-691-09863-8.
- "chronology." Encyclopadia Britannica from Encyclopadia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2007).