Фреквенциона модулација

Фреквенциона модулација[1][2] (фреквентна модулација[3][4]) је врста угаоне модулације, при којој се носећа фреквенција мења пропорционално сигналу корисне информације. Амплитуда носеће фреквенције се држи константном. Уз амплитудну и фазну модулацију, представља једну од три основне врсте модулације.

десно

Ако је сигнал информације аналогни сигнал (глас, музика), носећа фреквенција ће се мењати континуално у одређеном фреквционом опсегу. Ако је сигнал информације дигитални сигнал, носећа фреквенција може имати две или више дискретних вредности. У најједноставнијем облику ФСК (енг. FSK, Frequency Shift Keying) фреквенција може да се одржава на једној вредности за дигиталну нулу, а на другој за јединицу.

Фреквентна или фазна модулација? uredi

Фреквентна и фазна модулација су врло сличне: није могуће мењати само фазу без промене фреквенције, и обрнуто. Разликујемо их само у томе која особина носиоца се директно мња. Ако се директно мења фреквенција, а индиректно фаза, говоримо о фреквентној модулацији. Ако се директно мења фаза, а индиректно фреквенција, говоримо о фазној модулацији.

Примјена uredi

Комерцијалне радио-станице у опсегу ултракратких таласа (УКТ) користе фреквентну модулацију. Користи се и за пренос звука у бежичном телевизијском систему, и многе друге жичне и бежичне комуникационе системе.

Предност фреквентне модулације над амплитудном у радио комуникацији је већа отпорност на сметње, а мана шири фреквентни опсег.

Могући облици модулације uredi

Размотримо математички израз за синусоидални талас:

v = Vp sin (2πft+θ) или

v = Vp sin (ωt+θ)

гдје је

  • v = тренутна вредност синусоидалног напона
  • Vp = вршна вредност синусоидалног напона
  • f = фреквенција (Hz)
  • ω = 2πf = угаона брзина
  • t = време (s)
  • ωt = 2πft = угао у радијанима
  • θ = фазни угао

Из овога можемо видјети да постоје три начина модулације, овисно о томе на који начин се мења носилац. То су амплитудна, фреквентна и фазна модулација.

Референце uredi

  1. Принципи телекомуникација, Миролсав Л. Дукић, Академска мисао, Београд 2008. ISBN 978-86-7466-326-4, страна 205
  2. Основи телекомуникација: зборник решених проблема, Зорка Д. Стојановић, Мирослав Л. Дукић, Зоран Р. Петровић, Зоран С. Добросављевић, Наука, Београд 1995. ISBN 978-86-7225-030-5, страна 313
  3. Основи електронике, Радио-предајници и радио-пријемници, Државни секретаријат за народну одбрану, Београд, 1967., страна 176.
  4. Војна енциклопедија, Седми том, 1974, Београд: Војноиздавачки завод, страна 649.

Литература uredi

  • Electronic Communication Systems, Fundamentals Through Advanced, 4th edition, Wayne Tomasi, ISBN 0-13-022125-2