Универзитет у Вилниусу
Универзитет у Вилниусу (литвански: Vilniaus universitetas ; руски: Вильнюсский университет ; немачки: Universität Vilnius; пољски: Uniwersytet Wileński ; латински: Universitas Vilnensis) је највећи јавни универзитет који се налази у главном граду балтичке државе Литве и један од најстаријих универзитета у сјеверној Европи и најстарији у три постсовјетске балтичке републике.
| Универзитет у Вилниусу | |
|---|---|
| Vilniaus universitetas | |
| лат. Universitas Vilnensis | |
 | |
 | |
| Хисторија | |
| Мото | Hinc itur ad astra. |
| Мото (сх.) | Пут са овога мјеста води до звијезда. |
| Оснивање | 1579. |
| Бивши назив | Uniwersytet Stefana Batorego пољски |
| Генерално | |
| Врста | јавни универзитет |
| Администрација | |
| Академско особље | 1329 |
| Студенти | |
| Број студената – додипломци – дипломци – докторанти | 20.643 14.256 3495 806 |
| Удружења | ЕРАСМУС, АУЕ, УМ |
| Локација | |
| Сједиште – град – покрајина – држава | Вилниус Вилњус округ  Литванија |
| Кампус | урбани кампус |
| Координате | |
| Карта | |
  | |
| Службене странице | |
| www.vu.lt | |
Универзитет је 1579. основао велики војвода Литве и краљ Пољске Стефан Батори под називом Исусовачка академија у Вилниусу. Академија је након Краковске академије и Албертине у данашњем руском Калињинграду била трећа најстарија у оквирима големе Државне заједнице Пољске и Литваније. У контексту Треће подјеле Пољске 1795. године и Новембарског устанка 1830-1831. године, универзитет је био затворен све до 1919. године. У периоду одмах послије Првог светског рата литванске су власти неуспјело 1918. године и совјетске 1919. године покушале да обнове рад универзитета. Рад је коначно обновљен у августу 1919. од стране Друге пољске републике. 1920. град се поново нашао под совјетском влашћу у периоду Пољско-совјетског рата да би затим био дио непризнате марионетске Републике Централне Литваније до 1922. године, а затим опет дио Пољске.
Након Совјетске инвазије Пољске у септембру 1939. универзитет се на кратко, од октобра 1939. до јуна 1940. поново нашао под влашћу Литваније да би затим и ова у јуну 1940. била окупирана од стране Совјетског Савеза. Након Операције Барбароса балтичке су земље биле под окупацијом Трећег Рајха (1941-1944). 1944. Литванија је ослобођена и универзитет је ушао у образовни систем Литванске Совјетске Социјалистичке Републике (данашње власти у Литванији период након ослобођења сматрају периодом "совјетске окупације"). 1945. пољски студенти и професори напустили су институцију и прешли на Универзитет Николе Коперника у Торуњу. Био је то дио ширег процеса који су се између осталога догодили и на Универзитету у Вроцлаву и Универзитету у Лавову.
Након распада Совјетског Савеза универзитет је постао главни универзитет у новој неовисној Литванији. Кампус универзитета широко је познат по својој атрактивности и богатству архитектонских стилова који укључују готичку архитектуру, ренесансу, барок и класицизам.
Извори uredi
Вањске везе uredi
- (lt) Службена страница