Wikipedija

Олег Јекнић

(Preusmjereno sa stranice Теорија интерфејса (књига))

Олег Јекнић (Сарајево, 16. 4. 1970) је српски филмски и телевизијски редитељ, теоретичар медија и филмски историчар.

Предаје историју и теорију филма на Академији уметности у Београду.[1] Његова студија Теорија интерфејса, са историјским прегледом концепата медија и интерфејса, и предлогом нове теорије медија, објављена је 2014. године.[2]

У раној каријери 1990-их је као редитељ, између осталог, био и један од утемељивача савремене сцене филмске фантастике у Србији, као и редитељ спотова групе Бјесови.

Образовање uredi

Филмску и телевизијску режију је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 1998. године.

Докторску дисертацију „Општа теорија медија заснована на теорији функција интерфејса у интерактивној комуникацији“ одбранио је 2009. на Универзитету уметности у Београду, у оквиру Интердисциплинарних студија на групи за теорију уметности и медија.[3]

Теорија интерфејса uredi

На основу своје докторске дисертације Јекнић је 2014. објавио књигу Теорија интерфејса, у којој се разматрају питања која су актуелна у савременој теорији медија: шта је интерфејс и која му је улога у комуникацији; шта је медиј; каква је разлика између медија и интерфејса, и у каквом односу они стоје. У њој је дат историјско-аналитички преглед концепта интерфејса, укључујући филозофе и теоретичаре, као што су Имануел Кант, Анри Бергсон, Морис Мерло-Понти, Маршал Маклуан, Џејмс Гибсон, Лев Манович, Марк Хансен и други. У књизи је Јекнић дао и своју оригиналну теорију интерфејса и медија уопште.

Уметничка и медијска каријера uredi

Уз филмове Динка Туцаковића и Марка Костића, Јекнићеви рани филмови у раздобљу 1993-1995. (Игра пиона и Уске стазе) сматрају се за зачетнике данашње сцене фантастичног филма у Србији.[4] Осим овога, аутор се у раном делу каријере бавио и документаристиком, музичким спотовима и мултимедијом.

За београдске рекламне агенције и телевизијске продукције је од 1995. до 2003. био редитељ реклама, сценариста и копирајтер, као и продуцент и аутор интернет сајтова и портала.

Редитељ (избор)

  • „Игра пиона“, кратки играни филм, ФДУ, Београд, 1993. По мотивима стрипа Мирка Илића и Игора Кордеја
  • „Уске стазе“, кратки играни филм, ФДУ и Радио Телевизија Србије, Београд, 1995.
  • „Enlitement“, документарни филм, ТВ БК Телеком, Београд, 1995.
  • „Беспризори“, кратки играни филм, ФДУ, „Cyber films“ и „Crony“, Београд, 1996.
  • „Бјесови: Све што видим и све што знам“, музички спот, „Metropolis Music“, Београд, 1997.
  • „Бјесови: Кад ми стане дах“, музички спот, „Metropolis Music“, Београд, 1998.
  • „63. падобранска бригада“, документарни филм, Војно-филмски центар "Застава филм" и ФРЗ "Београд", Београд, 1996-1998.

Академска каријера uredi

Педагошки рад

Од 2003. Јекнић се претежно бави академским радом. На Академији уметности Алфа универзитета у Београду је био асистент у раздобљу 2003-2008, а на истом факултету је од 2010. доцент на предметима Историја српске кинематографије, Историја светске кинематографије и Теорија филма.

На Факултету за медије и комуникације Универзитета „Сингидунум“ у Београду предаје Теорију интерфејса.[5]

Оцена научног рада

Јекнићев допринос теорији медија оцењен је као значајан:

Олег Јекнић успешно и оригинално поставио и разрадио општу теорију медија и теорију интерфејса. Својим аргументацијама је назначио озбиљне и темељне закључке о 'природи' техничких медија и њиховој комуникацијској улози. Његови теоријски резултати су у нашој средини сасвим нови и обећавајући. Веома су ретке научне студије које се баве феноменалношћу нових медија на тако широком и разрађеном фону суочења филозофских и теоријских епистемологија.

– Комисија за одбрану докторске тезе, 2009.[3][6]

О иновативности нове теорије рецензент књиге, проф. др Миодраг Шуваковић, каже:

Теоријска иновација овог интердисциплинарног научног дела садржана је у тези и аргументацији да појам интерфејс преузима читав низ значења и функција које су припадале традиционалном појму медија. Јекнић је извео изузетно сложено истраживање које га је водило ка новој и оригиналној научној и поетичкој теорији о техничко-филозофским и теоријско-естетичким тумачењима смисла, улоге и функција медија и интерфејса у савременој уметности и култури.

– Миодраг Шуваковић, у: Јекнић, Олег. Теорија интерфејса, задње корице књиге, 2014

Библиографија uredi

  • Јекнић, Олег. Општа теорија медија заснована на теорији функција интерфејса у интерактивној комуникацији (докторска дисертација), Група за теорију уметности и медија на Интердисциплинарним докторским студијама Универзитета уметности у Београду, 2009.
  • —||— „Марк Б. Н. Хансен: Филозофија тела као сучеља техничких и биолошких информационих система“, у: Фигуре у покрету, Савремена западна естетика, филозофија и теорија уметности, Мишко Шуваковић и Алеш Ерјавец (ур.), Београд, „Аточа“, 2009. (стр. 721-740)
  • —||— Теорија интерфејса, Центар за медије и комуникације, Факултет за медије и комуникације, Београд, 2014. ISBN 978-86-87107-15-1

Извори uredi

  1. ↑ Академија уметности, Биографије професора: Олег Јекнић Arhivirano 2014-07-14 na Wayback Machine-u, 2013.
  2. ↑ Олег Јекнић: Теорија интерфејса Arhivirano 2014-07-14 na Wayback Machine-u, о књизи, званична страна издавача
  3. ↑ 3,0 3,1 „Професор Олег Јекнић докторирао на Универзитету уметности“, Академија уметности, Београд, 2009
  4. ↑ „БЕОКОН 2009. и 4. Фестивал српског филма фантастике“ Arhivirano 2015-03-29 na Wayback Machine-u, Дом омладине Београда, 2009
  5. ↑ „Факултет за медије и комуникације: Дигиталне уметности, Предавачи”. Arhivirano iz originala na datum 2015-04-24. Pristupljeno 2014-06-12. 
  6. ↑ Комисија за одбрану докторске тезе у саставу: Миодраг Шуваковић, Невена Даковић, Весна Микић, Новица Милић и Јерко Денегри, Група за теорију уметности и медија на Интердисциплинарним докторским студијама Универзитета уметности у Београду, 5. септембар 2009.

Спољашње везе uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Олег_Јекнић&oldid=41822074