Стењевац

Стењевац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Налази се у горњем току реке Ресаве,[1] на падинама планине Бељанице[2]. У селу се налази Основна школа „Стеван Немања“, раније „Иво Лола Рибар“, за ученике од првог до осмог разреда, поштанска јединица, сеоска амбуланта и Парк добрих комшија. У селу делује Културно-уметничко друштво „Милосав Миљковић“, основано је 70-их година прошлог века[3] и Фудбалски клуб „Рудар“, основан 1958[4].

Стењевац

Детаљ из Стењевца
Детаљ из Стењевца

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Поморавски
Општина Деспотовац
Становништво
Становништво (2011) Decrease 608
Положај
Координате 44°05′08″N 21°32′06″E / 44.0855°N 21.535°E / 44.0855; 21.535
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 368 m
Стењевац na mapi Srbije
Стењевац
Стењевац
Стењевац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 35215
Позивни број 035
Регистарска ознака DE


Координате: 44° 05′ 08" СГШ, 21° 32′ 06" ИГД

Порекло становништва uredi

Подаци датирају из 1930. године)[5]

Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Скоро сви становници су Косовци и Тимочани.

У Горњем су Крају:

  • Ћосићи (30 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова. Од њих је био "Милован Ћосић", Синђелићев бимбаша, који је са њим погинуо на Чегру. Има их и у Стрмостену.
  • Митровићи (5 к., Св. Стеван), дошли из околине Врања.

У Доњем су Крају:

  • Вељићи (25 к., Св. Арханђел), дошли око 1730. године са Косова, са хиљаду брава оваца.
  • Лукићи (10 к., Св. Јован), дошли из Вражогрнца код Зајечара.
  • Чупићи (10 к., Св. Арханђел), дошли са Косова.
  • Бугарчићи (20 к., Св. Никола), дошли из видинске области у Бугарској.
  • Војиновићи (5 к., Св. Тодор), не зна се одакле су.
  • Нонићи (2 к., Ђурђевдан), Цигани, дошли из Дворишта.

Демографија uredi

Према попису из 2002. било је 737 становника (према попису из 1991. било је 947 становника). У насељу Стењевац живи 596 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,5 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 200 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 906 [6]
1953. 1012
1961. 1023
1971. 1197
1981. 1020
1991. 947 858
2002. 861 737
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
725 98,37%
Црногорци
  
9 1,22%
Македонци
  
2 0,27%
Румуни
  
1 0,13%
непознато
  
0 0,0%


Референце uredi

  1. [https://web.archive.org/web/20130715170556/http://stenjevac.com/ Arhivirano 2013-07-15 na Wayback Machine-u Стењевац: Укратко о Стењевцу, Приступљено 25. 12. 2012.
  2. УРС За бољи живот у селу Стењевац, Приступљено 25. 12. 2012.
  3. Стењевац:КУД Arhivirano 2016-01-19 na Wayback Machine-u, Приступљено 25. 12. 2012.
  4. Стењевац: ФК Рудар, Приступљено 25. 12. 2012.[mrtav link]
  5. Подаци: "Насеља" књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
  6. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  7. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  8. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi

Са других Викимедијиних пројеката :