Спасење
| Dio serije članaka na temu | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
|
Isus Hristos Osnove Historija
Teologija |
Спасење (гр: σωτηρια сотериа - спасење, ослобођење) је, према хришћанској теологији, чин којим Бог поново човека доводи у стање заједништва са собом.[1]
Потрага за спасењем у хеленском свету није се ослањала на ишчекивање успешног исхода историје, као што је то био случај код Израила, већ у искупљењу човека од сила које су га држале поробљеним, као што су судбина и смрт.[2]
Према хришћанском миту, након првобитног греха Адама и Еве, њихово потомство је пало у ропство греха. Из љубави према човеку, Бог је послао свог сина Исуса да оваплоћењем, смрћу и васкрсењем донесе спасење људима, због чега је назван Спаситељ, Христос, и да поново успостави човеков савез са Богом, који је грехом био нарушен. Спасење такође одговара искупљењу јер је Христос преузео грехе на себе да би искупио човечанство.[3]
"У томе је љубав, не што ми завољесмо Бога, него што Он завоље нас, и посла Сина својега, као жртву помирења за гријехе наше"[4].
