Сечањ

Сечањ (мађарски Szécsány, немачки Setschan или Petersheim) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 2107 становника.

Уколико сте тражили месец у години, погледајте чланак јануар.

Сечањ
Нова Православна црква
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Сечањ
Становништво
Становништво (2011)	2107
Густина становништва	103 ст/km²
Положај
Координате
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	52 m
Површина	25,6 km²
Сечањ Сечањ (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	23240
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Називи

Насеље је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Szécsány или Torontálszécsány, нем. Setschan или Petersheim, рум. Seceani.

Историја

Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у 18. и 19. веку. Већину становника чинили су Немци, који после Другог светског рата бивају исељени, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева.

У историји Сечањ је више пута мењао име: 1717г - Сечањ (Sechan). 1719г - Szécsány 1888г – Torontal- Szécsány 1922г - Сечањ.

Сечањ има 27 кућа 1717. године и припадао је тада Бечкеречком диштрикту Темишварског Баната. а 1727г. бројао је само 23 куће. Али 1773г. имао је 113 кућа, па се мисли да су се педесетих година тога века овамо доселили поморишки граничари. 1779г. припојен је бечкеречком срезу Торонталског коитата.

Сечањ је 1801г. уступљен Загребачком каптолу у замену за хрватска добра.

Српско становништво се 1895 г. одселило из Сечња на граници Немачко-банатске регименте и основали су насеље Самош. На њихова места у Сечањ су се доселили Немци из Торонталског комитата, и то из Нове Пећи, Хајфелда, Маријенфелда и Белида, који су од Сечанских Срба откупили имања, 1811г. било је у Сечњу већ 905 душа. 1807г. поучавано је 201 ђака а 1823г. када је број становника био 1306, било је 298 ђака. Године 1824. склопила сечанска општина уговор са сечанским свештеником, коме је Сечањ црквено припадао, по коме је Сечањ добио свога свештеника.

Александар Алоговић приор одобрио је подизање цркве 1826 г. Црква је подигнута 1929 – 1830. године. A 1830. г. уступио је приор кућу бр.60 за привремени парохиски стан. Исте године обележено је и ново гробље, а 1833 подигнута је нова школа. За време Јохана Параиса у парохији је било 189 римокатолика, 110 православних и 1 евангелика 1827 г.

Године 1832. било је у општинском атару 87 сесија, а у општини било је 1606 католичких, 1 евангелистичка и 6 оравославних становника, који су се бавили земљорадњом и рибарством. Али је ова млада колонија имала још много да издржи. 1831 г. Од болести колере умрло педесет три, а 1836. године 14 жртава. 1841г. од 14. јула до 18. августа биле су необичне врућине до 42 степена. Године 1834. учестала су убиства и разбојништва, па је крајем године владала беда. Стога 1848 – 49. године ово село није дохватила револуција.
Године 1867. и 1876. добио Сечањ тржишно право. 1869. године изабрана је прва школска комисија, а 1870. проглашена је школа општинском.

Исте године била је велика поплава, због које се 300 душа одселило у Војну границу и настанило у Елизенхајму. Сечањ је 1876г. добиопошту
Саграђен је преко Тамиша велики дрвени мост 1889 г., који је обезбедио саобраћај између горњег и доњег Торонтала. Године 1889. основана је Торонталсечањска штедионица а. д.

4. маја 1889. отворена је железничка станица за пругу Бечкерек – Нинчићево (данас Међа ); 7. јула 1891. за пругу Сечањ – Вршац, а 25. новембра 1898. г. за пругу Сечањ – Алибунар.

Године 1905. била је велика поплава, после које је повишен насип, а завршена регулација 1908. године одпутовали су први исељеници у Америку – породица за Дакоту.

Кретање броја становника од 1869. до 1921. године.

Година пописа становника	Број становника
1837.	1.489
1869.	2.122
1880.	2.246
1890.	2.517
1900.	2.596
1910.	2.174
1921.	2.343

Сечањ је припојен 1919. године Торонталско-тамишкој жупанији. По попису на дан 31. јануара 1921. пописано је 2343 становника од којих је било; Срба-66; Словака-8; Осталих Словена-4; Румуна-24; Немаца-2090; Мађара-104; Осталих-47.

1928. претворена је штедионица у филијалу Панчевачке Пучке Банке.

Култура

Смотра рецитатора Војводине - Песниче народа мог, одржава се сваке године крајем априла од 1968. Учествује око 190 рецитатора, а рецитује се по слободном избору на језицима свих народа и народности Војводине. Пратеће фестивалске приредбе су изложбе, књижевне вечери и промоције књига. Завршној смотри претходе школска, месна, општинска и зонска такмичења. Организатор је Културно-просветна заједница општине Сечањ.

Демографија

Према попису становништва из 2002. године село има 2.645 становника. Већину чине Срби-Херцеговци, а осталу популацију чине Роми, Мађари, Румуни, Македонци, Русини и остали.

У насељу Сечањ живи 2128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 975 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2680 1953. 2862 1961. 2868 1971. 2935 1981. 2747 1991. 2688 2637 2002. 2770 2647

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.392	90,36%
Роми			135	5,10%
Румуни			19	0,71%
Црногорци			14	0,52%
Мађари			14	0,52%
Хрвати			10	0,37%
Југословени			4	0,15%
Македонци			2	0,07%
Бугари			2	0,07%
Украјинци			1	0,03%
Руси			1	0,03%
Немци			1	0,03%
непознато			10	0,37%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	4			7
80+	19			36
75-79	32			59
70-74	58			87
65-69	72			77
60-64	70			96
55-59	59			68
50-54	106			89
45-49	106			126
40-44	101			93
35-39	85			105
30-34	80			54
25-29	69			85
20-24	96			102
15-19	90			101
10-14	89			75
5-9	74			71
0-4	62			44
просек	38.6			42.0

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 559 543 645 760 781 840 975

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 232 250 177 224 70 17 4 1 - - 2.71

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1047	347	627	45	17	11
Женски	1185	304	632	212	31	6

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	510	125	9	17	77	19	39	58	19	38
Женски	388	67	1	2	37	5	11	64	7	14
Оба	898	192	10	19	114	24	50	122	26	52
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	7	41	19	13	17	-	-	7
Женски	27	8	36	50	47	8	4	-	-
Оба	32	15	77	69	60	25	4	-	7

Види још

• Општина Сечањ

Литература

• Коришћена Литература
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
• Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
• Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
• Летописа Период 1812 – 2009. Сечањ у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Сечњу настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

Сечањ na Wikimedijinoj ostavi

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Сечањ - мапе, временски подаци итд. (en)

Фотогалерија

Нова православна црква Старе куће у селу Бензинска пумпа где се до католичка црква 1964.