Сечањ
Сечањ (мађарски Szécsány, немачки Setschan или Petersheim) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 2107 становника.
Сечањ | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Покрајина | ![]() |
Управни округ | Средњобанатски |
Општина | Сечањ |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Густина становништва | 103 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°22′00″N 20°46′12″E / 45.366666°N 20.77°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 52 m |
Површина | 25,6 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 23240 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 21′ 60" СГШ, 20° 46′ 12" ИГД
Називи uredi
Насеље је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Szécsány или Torontálszécsány, нем. Setschan или Petersheim, рум. Seceani.
Историја uredi
Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у 18. и 19. веку. Већину становника чинили су Немци, који после Другог светског рата бивају исељени, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева.
У историји Сечањ је више пута мењао име: 1717г - Сечањ (Sechan). 1719г - Szécsány 1888г – Torontal- Szécsány 1922г - Сечањ.
Сечањ има 27 кућа 1717. године и припадао је тада Бечкеречком диштрикту Темишварског Баната. а 1727г. бројао је само 23 куће. Али 1773г. имао је 113 кућа, па се мисли да су се педесетих година тога века овамо доселили поморишки граничари. 1779г. припојен је бечкеречком срезу Торонталског коитата.
Сечањ је 1801г. уступљен Загребачком каптолу у замену за хрватска добра.
Српско становништво се 1895 г. одселило из Сечња на граници Немачко-банатске регименте и основали су насеље Самош. На њихова места у Сечањ су се доселили Немци из Торонталског комитата, и то из Нове Пећи, Хајфелда, Маријенфелда и Белида, који су од Сечанских Срба откупили имања, 1811г. било је у Сечњу већ 905 душа. 1807г. поучавано је 201 ђака а 1823г. када је број становника био 1306, било је 298 ђака. [1] Године 1824. склопила сечанска општина уговор са сечанским свештеником, коме је Сечањ црквено припадао, по коме је Сечањ добио свога свештеника.
Александар Алоговић приор одобрио је подизање цркве 1826 г. Црква је подигнута 1929 – 1830. године. A 1830. г. уступио је приор кућу бр.60 за привремени парохиски стан. Исте године обележено је и ново гробље, а 1833 подигнута је нова школа. За време Јохана Параиса у парохији је било 189 римокатолика, 110 православних и 1 евангелика 1827 г.
Године 1832. било је у општинском атару 87 сесија, а у општини било је 1606 католичких, 1 евангелистичка и 6 оравославних становника, који су се бавили земљорадњом и рибарством. Али је ова млада колонија имала још много да издржи. 1831 г. Од болести колере умрло педесет три, а 1836. године 14 жртава. 1841г. од 14. јула до 18. августа биле су необичне врућине до 42 степена.
Године 1834. учестала су убиства и разбојништва, па је крајем године владала беда. Стога 1848 – 49. године ово село није дохватила револуција.
Године 1867. и 1876. добио Сечањ тржишно право. 1869. године изабрана је прва школска комисија, а 1870. проглашена је школа општинском.
Исте године била је велика поплава, због које се 300 душа одселило у Војну границу и настанило у Елизенхајму.
Сечањ је 1876г. добиопошту
Саграђен је преко Тамиша велики дрвени мост 1889 г., који је обезбедио саобраћај између горњег и доњег Торонтала. Године 1889. основана је Торонталсечањска штедионица а. д.
4. маја 1889. отворена је железничка станица за пругу Бечкерек – Нинчићево (данас Међа ); 7. јула 1891. за пругу Сечањ – Вршац, а 25. новембра 1898. г. за пругу Сечањ – Алибунар.
Године 1905. била је велика поплава, после које је повишен насип, а завршена регулација 1908. године одпутовали су први исељеници у Америку – породица за Дакоту.
Кретање броја становника од 1869. до 1921. године.[2]
Година пописа становника | Број становника |
---|---|
1837. | 1.489 |
1869. | 2.122 |
1880. | 2.246 |
1890. | 2.517 |
1900. | 2.596 |
1910. | 2.174 |
1921. | 2.343 |
Сечањ је припојен 1919. године Торонталско-тамишкој жупанији. По попису на дан 31. јануара 1921. пописано је 2343 становника од којих је било; Срба-66; Словака-8; Осталих Словена-4; Румуна-24; Немаца-2090; Мађара-104; Осталих-47.
1928. претворена је штедионица у филијалу Панчевачке Пучке Банке. [3]
Култура uredi
Смотра рецитатора Војводине - Песниче народа мог, одржава се сваке године крајем априла од 1968. Учествује око 190 рецитатора, а рецитује се по слободном избору на језицима свих народа и народности Војводине. Пратеће фестивалске приредбе су изложбе, књижевне вечери и промоције књига. Завршној смотри претходе школска, месна, општинска и зонска такмичења. Организатор је Културно-просветна заједница општине Сечањ.
Демографија uredi
Према попису становништва из 2002. године село има 2.645 становника. Већину чине Срби-Херцеговци, а осталу популацију чине Роми, Мађари, Румуни, Македонци, Русини и остали.
У насељу Сечањ живи 2128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 975 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.392 | 90,36% | ||
Роми | 135 | 5,10% | ||
Румуни | 19 | 0,71% | ||
Црногорци | 14 | 0,52% | ||
Мађари | 14 | 0,52% | ||
Хрвати | 10 | 0,37% | ||
Југословени | 4 | 0,15% | ||
Македонци | 2 | 0,07% | ||
Бугари | 2 | 0,07% | ||
Украјинци | 1 | 0,03% | ||
Руси | 1 | 0,03% | ||
Немци | 1 | 0,03% | ||
непознато | 10 | 0,37% |
м | ж | |||
? | 4 | 7 | ||
80+ | 19 | 36 | ||
75-79 | 32 | 59 | ||
70-74 | 58 | 87 | ||
65-69 | 72 | 77 | ||
60-64 | 70 | 96 | ||
55-59 | 59 | 68 | ||
50-54 | 106 | 89 | ||
45-49 | 106 | 126 | ||
40-44 | 101 | 93 | ||
35-39 | 85 | 105 | ||
30-34 | 80 | 54 | ||
25-29 | 69 | 85 | ||
20-24 | 96 | 102 | ||
15-19 | 90 | 101 | ||
10-14 | 89 | 75 | ||
5-9 | 74 | 71 | ||
0-4 | 62 | 44 | ||
просек | 38.6 | 42.0 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1047 | 347 | 627 | 45 | 17 | 11 |
Женски | 1185 | 304 | 632 | 212 | 31 | 6 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 510 | 125 | 9 | 17 | 77 | 19 | 39 | 58 | 19 | 38 |
Женски | 388 | 67 | 1 | 2 | 37 | 5 | 11 | 64 | 7 | 14 |
Оба | 898 | 192 | 10 | 19 | 114 | 24 | 50 | 122 | 26 | 52 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 5 | 7 | 41 | 19 | 13 | 17 | - | - | 7 | |
Женски | 27 | 8 | 36 | 50 | 47 | 8 | 4 | - | - | |
Оба | 32 | 15 | 77 | 69 | 60 | 25 | 4 | - | 7 |
Види још uredi
Референце uredi
- ↑ Летописа Период 1812 – 2009. Сечањ у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Сечњу настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
- ↑ Летописи општина у јужном Банату Feliks Mileker ISBN 86-85075-04-1
- ↑ Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Коришћена Литература
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
- Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летописа Период 1812 – 2009. Сечањ у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Сечњу настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
Спољашње везе uredi
Фотогалерија uredi
|