Светски сезонски календар
Светски сезонски календар одн. Светски календар годишњих доба је предлог реформе календара писца Исака Асимова.[1] Година је у овом календару подељена у четири сезоне од по 13 недеља/тједана. Календар за сваку сезону има следећи облик:
| ||||
|---|---|---|---|---|
| Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески | ||||
| Типови календара | ||||
| Лунисоларни • Соларни • Лунарни | ||||
|
| ||||
| Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански
(Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски (Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс) | ||||
| Нед | Пон | Уто | Срд | Чет | Пет | Суб |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | 32 | 33 | 34 | 35 |
| 36 | 37 | 38 | 39 | 40 | 41 | 42 |
| 43 | 44 | 45 | 46 | 47 | 48 | 49 |
| 50 | 51 | 52 | 53 | 54 | 55 | 56 |
| 57 | 58 | 59 | 60 | 61 | 62 | 63 |
| 64 | 65 | 66 | 67 | 68 | 69 | 70 |
| 71 | 72 | 73 | 74 | 75 | 76 | 77 |
| 78 | 79 | 80 | 81 | 82 | 83 | 84 |
| 85 | 86 | 87 | 88 | 89 | 90 | 91 |
Сезоне у години су назване A, B, C и D. Оне одговарају следећим годишњим добима:
| Северна хемисфера | Јужна хемисфера | |
|---|---|---|
| A | Зима | Лето |
| B | Пролеће | Јесен |
| C | Лето | Зима |
| D | Јесен | Пролеће |
Први дан године, означен са А-1, је 21. децембар/просинца, приближан датум северног зимског солстиција.
Пошто свака од четири сезоне садржи 91 дан, то је укупно 364 дана. До 365 дана треба додати још један, назван Дан године и то на крај сезоне D. Дан године је дан D-92 (= 20. децембар/просинца) и није му приписан седмични дан (налази се изван седмичног циклуса).
Током преступне године, на крај сезоне B (Б) се додаје Преступни дан. Означен је са Б-92 (= 20. јун/липња) и такође је ван седмичног циклуса.
Примери uredi
| Грегоријански | Светски сезонски |
|---|---|
| 21. децембар/просинца | А-1 |
| 1. јануар/сијечња | А-12 |
| 1. фебруар/вељаче | А-43 |
| 1. март/ожујка | А-71* |
| 22. март/ожујка | Б-1* |
| 1. април/травња | Б-11* |
| 1. мај/свибња | Б-41* |
| 1. јун/липња | Б-72* |
| 21. јун/липња | Ц-1 |
| 1. јул/српња | Ц-11 |
| 1. август/коловоза | Ц-42 |
| 1. септембар/рујна | Ц-73 |
| 20. септембар/рујна | Д-1 |
| 1. октобар/листопада | Д-12 |
| 1. новембар/студеног | Д-43 |
| 1. децембар/просинца | Д-73 |
* Додати један дан у преступној години.
Датуми/надневци имају облик X-н, са значењем да је то н-ти дан календарског годишњег доба X. Нпр. 1. децембар/просинца је Д-73, тј. 73. дан северне јесени.
Такође погледати uredi
Фусноте uredi
- ↑ Asimov, Isaac. The Tragedy of the Moon. Pages 48-58. Doubleday and Co.: 1973. ISBN 0-440-18999-3.
Спољне повезнице uredi
(на енглеском)