Сараорци
Основна школа " Вук Караџић " (1871-1984) Сараорци[mrtav link]
| Сараорци | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2107 |
| Положај | |
| Координате | 44°29′11″N 21°04′34″E / 44.486333°N 21.076166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 74 m |
  Сараорци Сараорци (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11315 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 29′ 11" СГШ, 21° 04′ 34" ИГД
Сараорци су насељено место града Смедерева, Подунавског округа (до 1968. године Општина Велика Плана). Насеље се налази у алувијалној равни Велике Мораве, удаљено 25km од Смедерева. Према попису из 2011. село броји 2107 становника. Кроз сараорачки атар данас протичу две реке: Језава и Велика Морава.
Назив и историја села uredi
По предању село је добило име по зидарима Сараорима, који су зидали Смедеревску тврђаву. Претпоставља се да су живели поред реке Мораве.
Село је настало пре 18. века[1]. У периоду 1945—1964. Сараорци су били седиште истоимене општине, којој су припадала села Лозовик, Лугавчина, и Милошевац. Тада је назив села био варошица Сараорци.
Сараорци се налазе јужно од Смедерева. Нема података на основу којих би се са сигурноћу могло говорити о оснивању и старости овога насеља. Али судећи по траговима из прошлости, који се налазе у близини овога места, као и по имену, које наводи на помисао да су овде некада можда живели сараори, који који су радили на подизању смедеревског града, могло би се рећи да је овде постојало старије насеље.
У арачким списковима се помињу Сараорци који су имали 1818. године 38 кућа. Године 1846. у Сараорцима је било 99 кућа, а по попису из 1921. године у њима је било 405 кућа са 2.109 становника.
По предању су Сараорци раније били у Селишту, на десној страни Јазове, и од ње удаљени око 200 метара. У Селишту су биле куће Павковића, Бекића, Ракића и Матића, па су они због „тескобе“ прешли на данашња места. Данас су у Селишту куће и имање Благојевића. Павковићи (данас имају разна презимена) су „ударили колац овоме месту“. Њихов је предак Павко дошао у Селиште, и од скора је у Селишту постојала стара Павкова кућа. Бекићи (са разним презименима) су старином од Косова, а Ракићи (Матковићи) и Матићи су из „Ерске“ – од Драгачева. Радуновићи, Илићи (Брадуловићи), и Јовановићи су од Косова, Илићи (Брадиловићи), Милосављевићи и Гојковићи су старином од Косова.. (подаци крајем 1921. године).[2][3]
Друштвени живот uredi
У Сараорцима постоји једна основна школа, ОШ „Херој Света Младеновић“, стара 45 година. Почела са радом 29. новембра 1968. године, а пре тога је постојала школа „Вук Караџић“. Школство постоји од 1836. године.
Сараорци имају богат историјат КУД-а „Раде Марковић“. КУД је основан 60-их година 20. века и до сада је учествовао на свим важнијим регионалним и републичким такмичењима. Фудбалски клуб „Сараорци“ основан је 1933. године. Рукометни клуб основан 1972. године и такмичио се у свим ранговима такмичења, а највећи успех је улазак у другу савезну лигу сезоне 1998/99. године, када због НАТО агресије престаје са такмичењем, а касније и са радом.
На територији Сараораца постоји један споменик културе[4] — механа породице Младеновић, изграђена почетком 19. века, а категорисана као споменик културе од изузетног значаја 1981/1983.
На старом гробљу у Сараорцима постоји задужбина Јована Вићентијевића-Масараоша подигнута 1925. године.
Демографија uredi
Према попису из 2011. године у насељу Сараорци живи 1711 пунолетан становник, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,3 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу постоји 689 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Сараорци су великим делом насељени Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећено је опадање броја становника.
| Etnički sastav prema popisu iz 2002.[6][7] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Srbi | 2.279 | 94,44% | ||
| Romi | 94 | 3,89% | ||
| Mađari | 4 | 0,16% | ||
| Crnogorci | 2 | 0,08% | ||
| Hrvati | 2 | 0,08% | ||
| Slovenci | 1 | 0,04% | ||
| Rumuni | 1 | 0,04% | ||
| Nemci | 1 | 0,04% | ||
| nepoznato | 20 | 0,82% | ||
| m | ž | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 12 | 25 | ||
| 75-79 | 26 | 39 | ||
| 70-74 | 63 | 103 | ||
| 65-69 | 64 | 75 | ||
| 60-64 | 54 | 64 | ||
| 55-59 | 56 | 48 | ||
| 50-54 | 92 | 82 | ||
| 45-49 | 92 | 94 | ||
| 40-44 | 84 | 72 | ||
| 35-39 | 80 | 71 | ||
| 30-34 | 91 | 80 | ||
| 25-29 | 88 | 87 | ||
| 20-24 | 90 | 77 | ||
| 15-19 | 62 | 83 | ||
| 10-14 | 85 | 71 | ||
| 5-9 | 99 | 65 | ||
| 0-4 | 60 | 79 | ||
| просек | 37.3 | 40.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 954 | 332 | 554 | 42 | 24 | 2 |
| Женски | 1000 | 214 | 566 | 181 | 34 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 543 | 260 | - | - | 112 | 2 | 43 | 32 | 6 | 26 |
| Женски | 256 | 162 | - | - | 17 | - | 2 | 26 | 3 | 4 |
| Оба | 799 | 422 | - | - | 129 | 2 | 45 | 58 | 9 | 30 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 6 | 6 | 12 | 11 | 5 | 1 | - | 21 | |
| Женски | 1 | 3 | 3 | 14 | 14 | - | 3 | - | 4 | |
| Оба | 1 | 9 | 9 | 26 | 25 | 5 | 4 | - | 25 |
Познати Сараорчани uredi
- Танасије Младеновић (1913—2003), песник
- Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане
- Радмила Димић, интерпретатор српских народних песама 1922—1991
- Петар Вићентијевић, оптичар, један од оснивача фонда за пио, носилац пет октобарских плакета 1927—2001
Референце uredi
- ↑ Сушић, М. Б. 1968. Сараорци. У: Енциклопедија Југославије 7: стр. 143. Југословенски лексикографски завод: Загреб.
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ↑ Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево. 2003.Споменици културе смедеревског и браничевског краја[mrtav link], Приступљено 24. 4. 2013.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 978-86-84433-00-0
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература uredi
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
