Раниловић

Раниловић

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Аранђеловац
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 1462
Положај
Координате 44°23′30″N 20°31′00″E / 44.391666°N 20.516666°E / 44.391666; 20.516666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 201 m
Раниловић na karti Srbije
Раниловић
Раниловић
Раниловић na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 34302
Позивни број 034
Регистарска ознака AR


Координате: 44° 23′ 30" СГШ, 20° 30′ 60" ИГД

Раниловић је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1462 становника.

ИсторијаUredi

Село Раниловић је свакако старије. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1738. г) унето је ово село под именом Ranillovig. Сари људи причају, да Раниловић није одувек на данашњем место. Село је раније било у Мекотама одакле су преци данашњег становништва, да би се склонили од Турака, побегли у честар који се данас зове Старчевац. Причају да је на месту, на коме су општински суд и кафана, била велика бара. Предање, даље вели, да је тада село имало само ocам кућа и да су тада у село биле породице: Дејановићи, Спасојевићи, Вуковићи, Мијатовићи, Радовановићи и Скелеџићи.
Старије досељенике убрајају се: Ђиласовићи старином из Колашина, са којима су род Анђелковићи и Радовановићи; Биволџићи старином од Пирота; Трнавци који су дошли из крагујевачке Трнаве.

У Харачким списковима из почетка 19. века помиње се Раниловић као село које је припадако Катићевој кнежини. Године 1818. имало је 40, а 1822. г. 48 кућа. По попису из 1922. г. село је имало 291 кућу са 1482 становника. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

ДемографијаUredi

У насељу Раниловић живи 1336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (39,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2039 [3]
1953. 2194
1961. 2194
1971. 2026
1981. 1997
1991. 1851 1749
2002. 1747 1685
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.674 99,34%
Црногорци
  
3 0,17%
Словенци
  
2 0,11%
Македонци
  
2 0,11%
Хрвати
  
1 0,05%
непознато
  
2 0,11%


РеференцеUredi

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Косамј) и из „Летописа“ општине Раниловић, Бр.30.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

ЛитератураUredi

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји М. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везеUredi