Радовање (Велика Плана)


Координате: 44° 17′ 04" СГШ, 21° 01′ 17" ИГД
Радовање је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 689 становника (према попису из 1991. било је 770 становника).

Радовање

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Подунавски
Општина Велика Плана
Становништво
Становништво (2011) 689
Положај
Координате 44°17′04″N 21°01′17″E / 44.284333°N 21.0215°E / 44.284333; 21.0215
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 164 m
Радовање na mapi Srbije
Радовање
Радовање
Радовање (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака VP

Село је познато по томе што је ту по наредби Милоша Обреновића убијен Карађорђе у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године

Историја uredi

Село Радовање лежи југозападно од Велике Плане. У арачким списковима из првих десетина 19. века не помиње се као самостално насеље. По попису из 1921. године Радовање је имало 191 кућу са 914 становника. По подацима Г. Т. Радивојевића Радовање спада у групу села, која су постала у доба Кочине Крајине. У то доба је у ово село дошло 13 породица, док су све остале млађе. У најстарије породице се убрајају: Лазовићи, Павићи, Обалаши, Стругаревићи, Милутиновићи, и Аћимовићи; све су ове породице дошле у доба Кочине Крајине, остале су породице дошле после првог Устанка и то од Тимока, из Ресаве, из Груже, из Старог Влаха, и из околних села.

О постанку имена овога места разно се прича. Једни веле да је име дошло по некоме Радовану Пикљи, који се први овамо доселио. Други причају да је селу дао ово име кнез Лазар, а да се дотле звало Омајска. Из Омајске је, веле, дошло на Коеово 70 најбољих оклопника, и кад их кнез Лазар видео увикнуо је «ево мога радовања». Када их је упитао одакле су и они му казали, веле да је рекао да се село зове Радовање. По трећима, у селу је за време Турака живело 70 Радована који успеју да умакну Турцима и да побегну у Немачку. Због спасења тих 70 Радована, веле, село је названо Радовање.

У атару овога села, испод данашњег гробља, има камење од неке старе грађевине, за коју мисле да је била црква.

На страни брда Крушчице постоји место „Драгићевца“ где је била ливада са трлом некога Драгића Војковића. Ту, у густом лугу, у зору 13. јула 1817. године мучки је на спавању убијен Карађорђе Петровић. У близини Драгићевице је црква Покајница за коју се прича да ју је подигао Вујица Вулићевић (кум Карађођев), кајући се што је наредио да се Карађорђе убије.

Село је подигло школску зграду 1898. године; ова зграда упропашћена за време рата, а нова зграда подигнута 1921. године. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија uredi

У насељу Радовање живи 556 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (41,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1129 [3]
1953. 1131
1961. 937
1971. 840
1981. 847
1991. 770 717
2002. 764 689
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
685 99,41%
непознато
  
4 0,58%


Види још uredi

Референце uredi

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ Т. Радивојевић, Лепеница – Посебни део (у рукопису) и из «Летописа» општине села Радовање, Бр.142./928.:
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература uredi

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе uredi