Otvori glavni meni
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Прњавор (разврставање).
Прњавор

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Баточина
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 166
Положај
Координате 44°05′20″N 21°01′18″E / 44.089°N 21.021666°E / 44.089; 21.021666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 239 m
Прњавор is located in Srbije
Прњавор
Прњавор
Прњавор (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 44° 05′ 20" СГШ, 21° 01′ 18" ИГД

Прњавор је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 166 становника (према попису из 2002. било је 186 становника).

Sadržaj/Садржај

ГеографијаUredi / Уреди

Територија села Прњавор налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у југозападном делу општинске територије Баточине.

Никшић се налази на 239 метара надморске висине, на 13 км југозападно од Баточине, 20 км североисточно од Крагујевца и 128 км јужно од Београда.[1] Кроз Никшић пролази магистрални пут на релацији Баточина—КрагујевацКраљевоЧачак.

ИсторијаUredi / Уреди

Првобитан назив села је био Грнчарица, према истоименом манастиру, чији је посед Прњавор био. Село највероватније постоји од кад постоји и манастир. У турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. село је имало 6. домаћинства са 18 харачких глава. Године 1820. први пут се помиње под садашњим именом.[2]

Манастир ГрнчарицаUredi / Уреди

  За више информација погледајте чланак Манастир Грнчарица

Манастир Грнчарица је женски манастир Српске православне цркве, припада Епархији Шумадијској. Посвећен је Светом Николи.

По легенди манастир је подигнут за време краља Драгутина крајем XIII или почетком XIV века. Легенда каже да је манастир прво био подигнут на Чукари код извора Младенова вода. У најезди Турака црква је срушена и од њеног материјала подигнута је нова Грнчарица на данашњем скровитом месту.[3]

Ипак вероватније је да је манастир Грнчарица саграђен средином XVI века, након обнове Пећке патријаршије. Према натпису изнад улазних врата, Грнчарица „сазда се и пописа“ за време турског султана Сулејмана Величаснтвеног трудом и настојањем игумана Максима и његовог братства. Међутим треба напоменути да се реч „сазда се“ користила и када се црква обнављала после рушења или запустелости.[3]

ШколствоUredi / Уреди

  За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина)

Школа у Прњавору је била смештена у конаку манастира Грнчарица и радила је од 1848. до 1870. године када је одлучено да се ђаци преселе у ботуњску школу. Према подацима за прво полугође 1847. године школа је имала само 5-6 ученика, а учитељ је био Атанасије. У школској 1855/56. године је било 43 ученика у три разреда. Све до 1870. године доброводичка и жировничка деца су ишла у грнчарску (прњаворску) школу. Своју школу Прњавор је поново добио тек уочи Другог светског рата.[4][5]

Данас у Прњавору постоји четвороразредна школу коју осим деце из Прњавора похађају и деца из Никшића.

ПољопривредаUredi / Уреди

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Прњавору. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Прњавору је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

ДемографијаUredi / Уреди

У насељу Прњавор живи 171 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,9 година (48,2 код мушкараца и 49,6 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија
Година Становника
1948. 376 [6]
1953. 357
1961. 335
1971. 292
1981. 262
1991. 211 201
2002. 205 186
2011. 166
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
184 98,92%
Црногорци
  
1 0,53%
непознато
  
0 0,0%


Види јошUredi / Уреди

РеференцеUredi / Уреди

  1. Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 59.
  3. 3,0 3,1 Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 100.
  4. Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.
  5. Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 223.
  6. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  7. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  8. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi / Уреди