Орловат (мађ. Orlód) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1516 становника.

Орловат

Православна црква у селу
Православна црква у селу

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Становништво
Становништво (2011) Decrease 1516
Густина становништва 45 ст/km²
Положај
Координате 45°14′22″N 20°34′34″E / 45.239333°N 20.576°E / 45.239333; 20.576
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 68 m
Површина 40,0 km²
Орловат na mapi Srbije
Орловат
Орловат
Орловат (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 23263
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 14′ 22" СГШ, 20° 34′ 34" ИГД


Унутрашњост цркве у Орловату (икомностас Урош Предић)

У овом селу рођен је и сахрањен познати српски сликар Урош Предић (1857-1953). Орловат - Име: Углавном није мењано, али се могу наћи записи у којима пише Орловат, Орловатх, Борлод, Орлод и слично зависно ко је овим просторима владао и водио администрацију.

Историја uredi

Орловат - се може убројати у групу најстаријих насеља у Банату. У својој прошлости забележен је и као варош, рецимо 1471. године и припадао је ковинској жупанији да би и услед честих турских упада 1506. године опао број његових становника и постао обично село. Било је момената у прошлости да је и путпуно остао ненасељен због епидемија колере и куге или ратних догађања. У катасфигу манастира Пећке патријаршије из 1660. године се види да су сви становници били Срби и да је имао укупно 16 домова. Од 1697-8 године Орловат се налази на данашњој локацији а основали су га Срби из Сент Андреје и становници старог Орловата. У великој епидемији куге 1738. године која је захватила Банат, умрла је скоро четвртина становника Орловата. Две године касније 1740. село има 25 домова а међу њима су фамилије које и данас живе у њему. Само три-четири године касније насељена је прва група граничара са Потиско - Поморишке границе око 25 фамилија, тако да је село нарасло на 50 кућа. После доласка друге групе граничара 1751-3 године од двадесетак фамилија и треће групе 1768. године, село се ужурбано спремало за улазак у Војну границу, што се и догодило, 1773. године коначно је конституисан Илирско граничарски пук и Орловат као штација улази у његов састав. Пар година пре уласка у Војну границу и неколико година касније су свакако најбитније године за ово место. Тих година било је 101 кућа од којих су 18 биле земунице. Потомци ових фамилија чине и данас већину становника

Орловата. Задња појава турске војске у овим крајевима је била 1788. године и Орловат је страдао у више наврата 15.новембра опљачкан је и делимично спаљен, 2. октобра такође, становништво је било евакуисано у Бачкој, а 17. и 18. октобра одиграла се страшна битка, код Орловата на потесу ћуприја, где је капетан Ђорђе Радивојевић погинуо заједно са војих стотинак војника од стране бројније турске војске. На исом овом потесу одиграла се значајна битка и 1848. године у време мађарске револуције између Срба и Мађара. Српску војску је предводио Стеван Книћанин. Иако са бројчано слабијом војском извојевао је ратну победу Аусрто-српске војске над Мађарима у том рату. Споменик никада није постављен погинулим војницима и Војводи Стевану Книћанину за војничке заслуге. Банатска војна граница укинута је јуна 1872. године и Орловат је после 99 година милитарског и војног живота потпао под цивилну управу тадашње торонталске жупаније. Већина ових милитарских фамилија је и пре насељавања у Орловат била у војној служби или граници и то још од 1690. године од Сеобе под Арсенијем Чарнојевићем и доласком у ове крајеве. Име углавном није мењано, али се могу наћи записи у којима пише Орловат, Орловатх, Борлод, Орлод и слично зависно ко је овим просторима владао и водио администрацију. Име је добио по станишту орлова и што то место када се Тамиш разлије постаје спруд, греда или ат. (мађ. at значи преко}}) што сасвим одговара изгледу овог земљишта. Данас је то потес стари Орловат и налази се око два километра јужно од Орловата.[1]

  • Познате Личности

У Орловату је рођен 1857. године Урош Предић академски сликар, који се уз Пају Јовановића сматрао најзначајнијим сликаром код Срба. Добар део свог живота сликар је провео радећи и у Орловату и у многобројним његовим делима има доста детаља из живота тадашњег Орловата. Данас у Орловату нема сачуване куће Уроша Предића нити спомен „Спомен собе“. Остао је дуд у дворишту његове куће, сада стар већ више од једног и по века, иконостас у месној цркви, копије скица и графика у школи и споменик испред школе. Урош Предић је умро 1953. године и сахрањен у породичној гробници на гробљу у Орловату. Месна основна школа и рукометни клуб носе његово име, а друштво виноградара по његовој слици „Весела браћа“. У Орловату је рођено још неколико надарених сликара, сигурно немерљивих са Предићем али ипак вредних помена. То су сликари који су живели и радили пре Предића и углавном се везују за црквено сликарство. Емануил Антоновић је рођен око 1780. године у Орловату, иконописац, позлатар и сликар. Своја дела је углавном остварио у Румунском делу Баната, околина Чакова и Темишвара. Евгеније Арсеновић 1796-1850. гимназију и цртачку школу завршио у Сремским Карловцима 1810. Има радове и у архиви Карловачке гимназије. Петар Арсеновић ([[1730[[-1798.), орловатски свештеник, у Идворској цркви се налази његова икона Богородица коју је насликао 1770. године.

  • Црква

Православна црква Саграђена је 1770. нова црква на новој локацији посвећена исто Ваведењу Пресвете Богородице, као што је била и претходна. Иконописац Димитрије Поповић је 1772. године осликао иконостас цркве. 1744. године подигло нову цркву на месту данашњег потеса црквиште или мала црква. На овом месту данас се налази спомен обележје на стару цркву и надгробни споменик из старог гробља које је било око ове цркве. Данашњи изглед добило је 1869. године. A 1778. године заведено је парохијско звање и матичне књиге су почеле да се воде. Занимљиво је споменути да су ове књиге пронађене скривене у зидовима старе цркве 1924. године. када је рушена и као делимично оштећене две године евидентиране у архиви црквене општине Орловат, а после тога им се губи сваки траг. Градња нове цркве у српско-византијском стилу отпочела је 1924. године рушењем старе цркве на том месту изграђене 1770. год. Завршена је 1925. године и представља један од најлепших православних храмова на овом простору. Пројектант цркве је био архитекта Драгиша Брашован. У њој се налази иконостас са 20 икона академског сликара Уроша Предића, поклон свом родном месту. У цркви се налазе и две иконе рад сликара и иконописца Димитрија Поповића. Једна је из 1756. године, икона Богородице са Христом, а друга је св. Апостол Јаков. Иконостас од мермера израдио је академски мраморијер Хофер Леополд из Београда а украсио га вајар Адам Војла из Вршца. На спољно источном зиду цркве су узидане две надгробне плоче из 1777. и 1778. године које припадају фамилији Субић и Николић, односно Ареновић старој свештеничкој фамилији из Орловата чији се гробови вероватно налазе у цркви. Нова Орловатска водица је озидана 1936. године на обали Тамиша. У Орловату се налазе и назаренска црква или скупштина саграђена 1893. године и адвентистичка црква саграђена око 1970. године.

  • Индустрија

Од индустрије у Орловату треба споменути Млин који је изградио Божа Тубић 1905. године. Национализован после другог рата али је и данас у функцији. Пре градње млина у Орловату је радило три ветрењаче и преко двадесет сувача (коњски млинови на сувом). Прве забележене суваче у Орловату су из 1776. године и било их је три. Циглана у Орловату има врло дугу традицију негде око два века. Прву циглану и црепану је покренуо Карло Прохаска око 1810. године,

  • Занати

Поуздане податке о занатлијама и оно што би се данас звало мала привреда датира већ из 1776. године. Те године Орловат је имао шест занатлија, три млина - суваче и шест казана за печење ракије. Занатлије су још 1882. године основале здружену занатлијску задругу Томашевачко-Орловатско-Ботошку. Многи стари занати који су били традиционално развијени у Орловату су изумрли углавном због губитка потребе за њима. Било је ту врсних колара, ковача, вуновлачара, кожухара, салера (ужара), олајница, "сарача“, „лепара“, "пинтера“ и многих других заната.[2]

Демографија uredi

У насељу Орловат живи 1471 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,9 година (41,0 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 583 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2245 [3]
1953. 2318
1961. 2335
1971. 2298
1981. 2159
1991. 1933 1909
2002. 1810 1789
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.709 95,52%
Југословени
  
17 0,95%
Роми
  
15 0,83%
Мађари
  
12 0,67%
Словаци
  
8 0,44%
Хрвати
  
4 0,22%
Македонци
  
3 0,16%
Црногорци
  
1 0,05%
Румуни
  
1 0,05%
Немци
  
1 0,05%
Муслимани
  
1 0,05%
Бугари
  
1 0,05%
Албанци
  
1 0,05%
непознато
  
3 0,16%


Види још uredi

Референце uredi

  1. Банатера (2006) [1] Arhivirano 2009-07-03 na Wayback Machine-u
  2. Стефановић Златко 20072011. МЗ. Орловат [2] Arhivirano 2009-07-27 na Wayback Machine-u
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi