Мајдан (Горњи Милановац)

Za ostale upotrebe, v. Мајдан (razvrstavanje).


Координате: 44° 06′ 00" СГШ, 20° 30′ 00" ИГД
Мајдан је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 513 становника (према попису из 1991. било је 597 становника).

Мајдан

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво (2011) 513
Положај
Координате 44°06′N 20°30′E / 44.1°N 20.5°E / 44.1; 20.5
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 501 m
Мајдан na mapi Srbije
Мајдан
Мајдан
Мајдан (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 32313
Позивни број 032
Регистарска ознака GM

Општи подаци uredi

Село се простире са обе стране магистралног пута М-21 (Ибарска магистрала). На северу захвата обронке Рудника. У селу ради четворогодишња основна школа. Село има и православну цркву посвећену Светој Тројици, која је саграђена 1891. од камена надгробних споменика, на месту где је до тада била дрвена црква.[1]

Сеоске литије су на прве Тројице.[1]

У атару Мајдана се на магистрали често догађају саобраћајне несреће са фаталним исходом, највероватније због чињенице да је пут са благим кривинама, али непрегледан, што зна да завара возаче.[2][3][4]

У селу постоји фудбалски клуб ФК Мајдан, који игра у општинској лиги.[5]

Историја uredi

Мајдан је насеље које потиче најкасније из турског доба (према имену),[6] али је могуће да се на овом месту, које је врло погодно за живот и блиско данашњем Руднику, и раније налазило још и веће насеље, односно да је Мајдан заправо место где се налазио средњевековни Рудник.[7] Мајдан је све до 1815. био део Рудника[1], а о његовој историји сведоче и бројни проналасци старог новца и накита[1].

Опште је предање да је у засеоку Красојевићи живео Павле Орловић, средњовековни велможа и јунак.[1] До скора (писано 1955) је постојала кула која је сматрана његовом, а данас од ње постоје само темељи. Старији људи су памтили да је имала два спрата.[1]

Прича се да је у Мајдану била варош Сребреница из које је у Косовски бој пошло 200 сабаља.[1] То је врло могуће, с обзиром да у непосредној близини села извире истоимена река, али је такође могуће и то да се под појмом „Мајдана“ (тј. Рудника) у средњем веку подразумевала и већа област, која је допирала све до Љубичевца на истоку, у коме се налазе остаци средњевековног града Рудничке Сребрнице. Постоји и тврдња да је ових 200 ратника кренуло управо под командом Павла Орловића.[8]

По предању је у Мајдану сахрањен деспот Ђурађ Бранковић, заједно са својом женом, Проклетом Јерином, а били су сахрањени на месту Јелен-камен (или Јелин-камен), поред Рудничке реке.[1] Ово место до данас није пронађено, а према описима положаја Јелен-камена, то место се сада налази испод бране флотационог језера које се налази у саставу рудника олова и цинка.

У Мајдану је заробљен један од првих немачких тенкова које су устаници заробили у 2. светском рату.[9]

Археолошка налазишта uredi

С обзиром на своју бурну и богату историју, Мајдан обилује остацима из давних времена. Поред поменуте куле Орловића Павла, у Мајдану постоје и остаци неколико црквица, старих гробаља (народ их зове грчка и маџарска гробља), као и утврђења.[8] Најбоље је очувано утврђење на Градини, за које се не зна тачна намена и период у коме је коришћено, али се претпоставља да је било активно најкасније у доба српске деспотовине.[8]

У селу постоје остаци (само темељи) неколико средњовековних цркава. Средином 20. века су у Мајдану пронађена два прстена, један са грбом Бранковића, а други са грбом Николе Косијера.[10] У долини Јазинског потока, испод утврђења на Градини, налазе се остаци неколико цркава.[8]

У засеоку Красојевци, јужно испод Цвијићевог врха, налазили су се темељи црквице који су недавно уништени због градње сеоског пута.[8]

Слике uredi

Демографија uredi

У насељу Мајдан живи 436 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1083 [11]
1953. 1118
1961. 1123
1971. 886
1981. 784
1991. 597 595
2002. 516 513
Етнички састав према попису из 2002.[12]
Срби
  
505 98,44%
Црногорци
  
2 0,38%
непознато
  
3 0,58%


Референце uredi

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Миленко С. Филиповић: Насеља и порекло становништва Таковског среза, САНУ, Графика ТМ, Горњи Милановац, репринт 1997.
  2. Знакови смрти на Ибарској
  3. Повређен Веља Илић
  4. Владимир Цвијан доживео удес код Мајдана
  5. ФК Мајдан резултати
  6. „Мајдански портал”. Arhivirano iz originala na datum 2013-03-01. Pristupljeno 2014-08-24. 
  7. „ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LVIII (2009) стр. 43-62; Владета ПЕТРОВИЋ, Дејан БУЛИЋ: Историјски институт, Београд, ПРОБЛЕМ УБИКАЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ РУДНИКА. Arhivirano iz originala na datum 2014-02-27. Pristupljeno 2014-08-24. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 86-84093-06-2
  9. „„Неактивни“ Дражини четници”. Arhivirano iz originala na datum 2014-12-08. Pristupljeno 2014-08-24. 
  10. Деспотово злато
  11. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  12. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  13. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi