Мајдан (Горњи Милановац)
- Za ostale upotrebe, v. Мајдан (razvrstavanje).
Координате: 44° 06′ 00" СГШ, 20° 30′ 00" ИГД
Мајдан је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 513 становника (према попису из 1991. било је 597 становника).
Мајдан | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Моравички |
Општина | Горњи Милановац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 513 |
Положај | |
Координате | 44°06′N 20°30′E / 44.1°N 20.5°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 501 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 32313 |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | GM |
Општи подаци uredi
Село се простире са обе стране магистралног пута М-21 (Ибарска магистрала). На северу захвата обронке Рудника. У селу ради четворогодишња основна школа. Село има и православну цркву посвећену Светој Тројици, која је саграђена 1891. од камена надгробних споменика, на месту где је до тада била дрвена црква.[1]
Сеоске литије су на прве Тројице.[1]
У атару Мајдана се на магистрали често догађају саобраћајне несреће са фаталним исходом, највероватније због чињенице да је пут са благим кривинама, али непрегледан, што зна да завара возаче.[2][3][4]
У селу постоји фудбалски клуб ФК Мајдан, који игра у општинској лиги.[5]
Историја uredi
Мајдан је насеље које потиче најкасније из турског доба (према имену),[6] али је могуће да се на овом месту, које је врло погодно за живот и блиско данашњем Руднику, и раније налазило још и веће насеље, односно да је Мајдан заправо место где се налазио средњевековни Рудник.[7] Мајдан је све до 1815. био део Рудника[1], а о његовој историји сведоче и бројни проналасци старог новца и накита[1].
Опште је предање да је у засеоку Красојевићи живео Павле Орловић, средњовековни велможа и јунак.[1] До скора (писано 1955) је постојала кула која је сматрана његовом, а данас од ње постоје само темељи. Старији људи су памтили да је имала два спрата.[1]
Прича се да је у Мајдану била варош Сребреница из које је у Косовски бој пошло 200 сабаља.[1] То је врло могуће, с обзиром да у непосредној близини села извире истоимена река, али је такође могуће и то да се под појмом „Мајдана“ (тј. Рудника) у средњем веку подразумевала и већа област, која је допирала све до Љубичевца на истоку, у коме се налазе остаци средњевековног града Рудничке Сребрнице. Постоји и тврдња да је ових 200 ратника кренуло управо под командом Павла Орловића.[8]
По предању је у Мајдану сахрањен деспот Ђурађ Бранковић, заједно са својом женом, Проклетом Јерином, а били су сахрањени на месту Јелен-камен (или Јелин-камен), поред Рудничке реке.[1] Ово место до данас није пронађено, а према описима положаја Јелен-камена, то место се сада налази испод бране флотационог језера које се налази у саставу рудника олова и цинка.
У Мајдану је заробљен један од првих немачких тенкова које су устаници заробили у 2. светском рату.[9]
Археолошка налазишта uredi
С обзиром на своју бурну и богату историју, Мајдан обилује остацима из давних времена. Поред поменуте куле Орловића Павла, у Мајдану постоје и остаци неколико црквица, старих гробаља (народ их зове грчка и маџарска гробља), као и утврђења.[8] Најбоље је очувано утврђење на Градини, за које се не зна тачна намена и период у коме је коришћено, али се претпоставља да је било активно најкасније у доба српске деспотовине.[8]
У селу постоје остаци (само темељи) неколико средњовековних цркава. Средином 20. века су у Мајдану пронађена два прстена, један са грбом Бранковића, а други са грбом Николе Косијера.[10] У долини Јазинског потока, испод утврђења на Градини, налазе се остаци неколико цркава.[8]
У засеоку Красојевци, јужно испод Цвијићевог врха, налазили су се темељи црквице који су недавно уништени због градње сеоског пута.[8]
Слике uredi
-
Стара кућа -
Спомен плоча на чардаку -
Двориште -
Мајданска црква
Демографија uredi
У насељу Мајдан живи 436 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[12] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 505 | 98,44% | ||
Црногорци | 2 | 0,38% | ||
непознато | 3 | 0,58% |
м | ж | |||
? | 5 | 2 | ||
80+ | 4 | 10 | ||
75-79 | 9 | 15 | ||
70-74 | 21 | 22 | ||
65-69 | 19 | 22 | ||
60-64 | 20 | 17 | ||
55-59 | 10 | 9 | ||
50-54 | 28 | 25 | ||
45-49 | 16 | 25 | ||
40-44 | 19 | 12 | ||
35-39 | 11 | 13 | ||
30-34 | 16 | 10 | ||
25-29 | 24 | 16 | ||
20-24 | 12 | 16 | ||
15-19 | 14 | 9 | ||
10-14 | 15 | 14 | ||
5-9 | 7 | 12 | ||
0-4 | 7 | 7 | ||
просек | 43.9 | 46.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 228 | 73 | 134 | 13 | 8 | - |
Женски | 223 | 36 | 134 | 48 | 5 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 119 | 11 | - | 35 | 28 | 1 | 3 | 7 | 2 | 16 |
Женски | 80 | 16 | - | 3 | 31 | 1 | - | 8 | 6 | 1 |
Оба | 199 | 27 | - | 38 | 59 | 2 | 3 | 15 | 8 | 17 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 6 | 1 | 4 | 1 | 1 | - | - | 3 | |
Женски | - | 2 | 1 | 4 | 6 | - | - | - | 1 | |
Оба | - | 8 | 2 | 8 | 7 | 1 | - | - | 4 |
Референце uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Миленко С. Филиповић: Насеља и порекло становништва Таковског среза, САНУ, Графика ТМ, Горњи Милановац, репринт 1997.
- ↑ Знакови смрти на Ибарској
- ↑ Повређен Веља Илић
- ↑ Владимир Цвијан доживео удес код Мајдана
- ↑ ФК Мајдан резултати
- ↑ „Мајдански портал”. Arhivirano iz originala na datum 2013-03-01. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ „ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LVIII (2009) стр. 43-62; Владета ПЕТРОВИЋ, Дејан БУЛИЋ: Историјски институт, Београд, ПРОБЛЕМ УБИКАЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ РУДНИКА”. Arhivirano iz originala na datum 2014-02-27. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 86-84093-06-2
- ↑ „„Неактивни“ Дражини четници”. Arhivirano iz originala na datum 2014-12-08. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Деспотово злато
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9