Манђелос
Манђелос (мађ. Nagyolaszi) је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1319 становника.
| Манђелос | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Сремска Митровица |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1319
|
| Густина становништва | 39 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°05′03″N 19°35′28″E / 45.084166°N 19.591166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 130 m |
| Површина | 39,8 km² |
  Манђелос Манђелос (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22208 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | SM |
Координате: 45° 05′ 03" СГШ, 19° 35′ 28" ИГД
Историја uredi
Оригинално име села је било Нађолас (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са Фрушке горе је са манђелошких плантажних воћњака Врањаша и Мутаљ, као и квалитетне ракије. Са извора Врањаш у римско доба водом се снабдевао Сирмијум. Извор је и данас жив. Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос. На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.
У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.[1]
Демографија uredi
У насељу Манђелос живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,8 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 474 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.503 | 98,04% | ||
| Украјинци | 4 | 0,26% | ||
| Мађари | 4 | 0,26% | ||
| Југословени | 4 | 0,26% | ||
| Хрвати | 3 | 0,19% | ||
| Црногорци | 1 | 0,06% | ||
| непознато | 2 | 0,13% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 4 | ||
| 80+ | 8 | 11 | ||
| 75-79 | 14 | 19 | ||
| 70-74 | 33 | 48 | ||
| 65-69 | 38 | 48 | ||
| 60-64 | 38 | 53 | ||
| 55-59 | 34 | 40 | ||
| 50-54 | 40 | 51 | ||
| 45-49 | 46 | 48 | ||
| 40-44 | 67 | 57 | ||
| 35-39 | 63 | 55 | ||
| 30-34 | 53 | 62 | ||
| 25-29 | 51 | 55 | ||
| 20-24 | 56 | 52 | ||
| 15-19 | 48 | 58 | ||
| 10-14 | 65 | 38 | ||
| 5-9 | 53 | 56 | ||
| 0-4 | 29 | 39 | ||
| просек | 36.8 | 39.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 592 | 169 | 388 | 24 | 11 | - |
| Женски | 661 | 131 | 400 | 117 | 12 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 302 | 125 | - | - | 63 | 4 | 16 | 20 | - | 18 |
| Женски | 137 | 64 | - | - | 21 | - | 2 | 14 | - | 1 |
| Оба | 439 | 189 | - | - | 84 | 4 | 18 | 34 | - | 19 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 26 | 4 | 5 | 6 | - | - | 15 | |
| Женски | 1 | - | 5 | 8 | 17 | - | - | - | 4 | |
| Оба | 1 | - | 31 | 12 | 22 | 6 | - | - | 19 |
Знаменитости uredi
- Православна црква Светог Георгија - непокретно културно добро од великог значаја.
Референце uredi
- ↑ „Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)”. Arhivirano iz originala na datum 2014-05-16. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
