Макроекономија

Latinična verzija


Макроекономија потиче од грчких речи macros (велики) и oikonomia (привреда), што значи да проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина. У том смислу макроекономија се бави изучавањем појава, процеса и проблема, као што су: бруто производ, друштвени производ, национални доходак, потрошња, штедња, инвестиције, економски раст, спољнотрговинска размена, друштвена репродукција, платни биланс, циклична кретања привреде, буџет, фискална и монетарна политика, агрегатна тражња и понуда, запосленост, инфлација итд. Према томе, макроекономија проучава финкционисање и управљање економијом у целини.

Макроекономија добија на значају после велике економске кризе (1929-1993. године), када су обелодањени економски проблеми са несагледивим последицама, који се нису могли разрешити путем механизма Смитове "невидљиве руке". Међу економистима је то најбоље уочио Џон Мајнорд Кејнз (1883-1946. године), те се настанак наведена макроекономија теорије и политике везује за његово име.