Луњевица
Координате: 44° 00′ 00" СГШ, 20° 29′ 16" ИГД
Луњевица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 512 становника (према попису из 1991. било је 541 становника).
Село је у северној подгорини планине Вујна.
| Луњевица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 512 |
| Положај | |
| Координате | 44°00′00″N 20°29′16″E / 44.0000°N 20.4878°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 409 m |
  Луњевица Луњевица (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Село је разбијеног типа и има неколико заселака, са свега 151 домаћинством. Кроз село пролази друм Горњи Милановац-Мрчајевци и ивицом западне стране села пролази Ибарска магистрала. Удаљено је 22 километра од Чачка, 44 од Крагујевца и 122 од Београда. Записа у селу има седам. Крстоноше су ишле на Белу Суботу.
Историја uredi
Родом из Луњевица су били браћа Никола и Јоксим Карамарковићи. Никола, зет Карађорђев, био је војвода Црногорске кнежине, па командант ужичког града. Умро је у Хотину 1816. године. Јоксим је био најпре скелеџија, па је 1813. постао ужички војвода и погинуо исте године на Равњу.
Из села је и Никола Милићевић Луњевица, побратим кнеза Милоша, деда краљице Драге Обреновић.
У селу је подигнут споменик борцима из села који су погинули у рату 1941-1944. Од 1949. у селу постоји сељачка радна задруга.
Западном страном села је до 1. децембра 1969., када је уклоњена због процене надлежних да није економски исплатива, постојала железничка пруга узаног колосека Београд—Горњи Милановац—Сарајево.
Географија uredi
Насеља која окружују Луњевицу су доста стара, осим Горњег Милановца који је основан тек 1853. Са североисточне стране се налази село Брусница, које се помиње још у 15. веку. Са запада се село граничи са Млаковцем, које је добило име по извору минералне и лековите воде. Са јужне стране Луњевице налази се насеље Прислоница које припада општини Чачак. Са југозападне стране испод Малог Вујна (745 метара) се налази манастир Вујан. Са источне стране се налази село Јабланица, са североисточне стране се налази Грабовица, а северно од Луњевице на некадашњем „Дивљем пољу“ се налази Горњи Милановац, а будући да се град проширио и на део Луњевице један део села је постао предграђе.
Клима uredi
Клима је умереноконтинентална али са веома топлим летима и врло хладним зимама. Најхладнији месец је јануар са најнижом температуром од -20 °C, а најтоплији је јули када температура прелази 31 °C. Сунчано време у јуну траје 295 часова, а облачност је највећа у зимским месецима.
Демографија uredi
У насељу Луњевица живи 407 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,8 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 165 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 511 | 99,80% | ||
| Румуни | 1 | 0,19% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 8 | ||
| 75-79 | 10 | 11 | ||
| 70-74 | 17 | 19 | ||
| 65-69 | 22 | 21 | ||
| 60-64 | 15 | 19 | ||
| 55-59 | 8 | 15 | ||
| 50-54 | 13 | 15 | ||
| 45-49 | 23 | 20 | ||
| 40-44 | 16 | 14 | ||
| 35-39 | 23 | 23 | ||
| 30-34 | 13 | 13 | ||
| 25-29 | 18 | 13 | ||
| 20-24 | 12 | 10 | ||
| 15-19 | 14 | 16 | ||
| 10-14 | 20 | 18 | ||
| 5-9 | 16 | 14 | ||
| 0-4 | 10 | 9 | ||
| просек | 40.8 | 43.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 208 | 58 | 138 | 10 | 2 | - |
| Женски | 217 | 30 | 140 | 38 | 9 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 112 | 15 | - | 1 | 50 | 2 | 9 | 7 | 4 | 14 |
| Женски | 78 | 16 | - | - | 52 | - | - | 3 | 1 | - |
| Оба | 190 | 31 | - | 1 | 102 | 2 | 9 | 10 | 5 | 14 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 6 | 2 | - | - | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | 3 | 3 | - | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 6 | 5 | 3 | - | - | - | 1 |
Види још uredi
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.
