Wikipedija

Литвански календар

Литвански календар или Литавски календар је заправо грегоријански календар прилагођен литванском језику. Налик хрватским, имена месеци и дана у седмици нису римског порекла, већ су домаћа, формализована након осамостаљења Литваније 1918. Имена су историјска и обележавају природне појаве; три месеца су названа по птицама, два по дрвећу а остали по сезонским активностима и особинама. Дани у седмици потичу од редних бројева.

  Календари p • r • u 
Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески
Типови календара
Лунисоларни • Соларни • Лунарни
Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански

(Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски

(Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс)

Litvanski kalendar - латиницом

Историја uredi

Стари балтички космолошки обрасци су нађени на погребним урнама из 600-200 пне. Као и код других култура из Бронзаног доба, постојали су мегалити повезани са летњим и зимским солстицијима; на планинама Бируте код Паланге и хуму Пурмалиаи код Клајпеде су пронађене брдске енклаве са соларним календарима.[1] Модерним тумачењем овог старог календара су се бавили на музеју Кретинга Манор.

Гедиминасово жезло, откривено 1680., указује да је током његове владавине година почињала у априлу/травњу и била подељена у 12 месеци, дужине од 29 до 31 дан. Сваки месец је почињао младим Месецом. Имена месеци на овом артефакту су изражена симболима заснованим на природним појавама и пољопривредним циклусима.[2]

 
Гедиминасово жезло, средњовековни литвански календар

У Великом Војводству Литванији је испрва коришћен јулијански календар, као у свим хришћанским земљама. Пољско-литвански Савез је прихватио грегоријански календар 1586, четири године након што га је папа прогласио. Од 1800, након што је Руско царство припојило Литванију, јулијански календар је опет постао норма, мада је део етничке Литваније, лево од реке Немунас (Судовија) задржао грегоријански календар (в. Алексотас).[3] Руска револуција 1917. је у јануару 1918. вратила грегоријански календар, који је био западноевропски стандард од половине 18. столећа. Ове промене су изазвале извесну конфузију пре него што се навикло на њихово коришћење.[4]

 
Литвански календари из 19. ст, на руском и пољском
 
Календар на литвнском, издање Laurynas Ivinskis-a

Имена месеци uredi

Стандардизација имена за месеце је била отежана тиме што је издаваштво на литванском језику било забрањено од 1866. до 1904. (в. Knygnešiai), а у облицима је дошло до извесног размимоилажења.

Имена месеци се на литванском углавном не пишу великим словом, што одражава њихово секуларно порекло.

  • Sausis (јануар/сијечањ) потиче од придева sausas - "сув/сух". У овом делу литванске зиме, падавине су обично у облику финих, сувих пахуљица, а унутрашња влажност је врло ниска. Међу историјским именима су и ragas, didysis ragutis, siekis, sausinis и pusčius.
  • Vasaris (фебруар/вељача) потиче од именице vasara, "лето/љето". Дани се продужују, јавља се повремено отапање и буде се планови за лето. Историјска имена су ragutis, kovinis и pridėtinis.
  • Kovas (март/ожујак) потиче или од именице kovas - "врана-гакуша" или од kova - "борба". Вране појачавају активност у ово доба, граде гнезда и паре се. Алтернативно, име се односи на борбу зиме и пролећа. Раније познат и као morčius и karvelinis.
  • Balandis (април/травањ) потиче од balandis - "голубица", који у ово доба почињу да гугучу, гнезде се и паре. Нека ранија имена: žiedų, sultekis, gegužinis, karvelinis, biržėtas и Velykų.
  • Gegužė (мај/свибањ) потиче од gegužė - "кукавица". Сматрало се да њен позив означава коначни долазак пролећа. Уз тај догађај су повезана нека народна веровања. Раније је био познат као gegužinis, sėtinis, sėmenis, žiedžius, žiedų, berželis, sultekis, milčius и mildinis.
  • Birželis (јун/липањ) потиче од beržas - "бреза", која цвета у овом месецу. Брезине гране се користе као украс током педесетнице. Ранија имена су била 'visjavis, jaunius, žienpjovys, sėmenis, kirmėlių, biržis, mėšlinis и pūdymo.
  • Liepa (јул/српањ) потиче од liepa - "липа", која цвета током овог месеца; од њених цветова ваздух пријатно мирише, прави се чај, привлачи пчеле. Старија имена за овај месец су била liepinis, liepžiedis, plaukjavis, plūkis, šienpjūtis и šienpjūvis.
  • Rugpjūtis (август/коловоз) потиче од rugiai - "раж" и глагола pjauti - "сећи". Ово основно литванско жито се тада жање, што се пре механизације обављало срповима. Био је познат и као degėsis, paukštlėkis и pjūties.
  • Rugsėjis (септембар/рујан) такође потиче од rugiai, са суфиксом sėti - "сејати". Зрневље се сеје у ово време, клија и презими на пољима, да би у пролеће наставило раст. Друга имена овог месеца била су rudenio, vėsulinis, paukštlėkis, šilų, rujos, strazdinis, rudugys, viržių, sėjos, veselinis и vesulis.
  • Spalis (октобар/листопад) потиче од spaliai - "лан". Та биљка је пожњевена у ово време; била је и још увек је коришћена за текстилно влакно, храну и продају. Историјска имена овог месеца су била vėlinis, spalinis, lapkristys, visagalis и septintinis.
  • Lapkritis (новембар/студени) потиче од lapas - "лист" и kristi - "падати". Нека старија имена су vėlių, vėlius, spalinis, lapkrėstys, lapkristys, grodis, gruodinis и vilkų.
  • Gruodis (децембар/просинац) потиче од именице gruodas - (смрзнута) "грудва". Међу старијим именима су sausinis, vilkinis, vilkų и Kalėdų.

Тривија uredi

Нека имена су иста као код пољских месеци: јул/српањ (Lipiec) је такође назван по липи а децембар (Grudzień) има исто значење. Август, октобар и новембар такође имају семантички иста значења, мада речи нису когнате. У односу на еквивалентне хрватске називе, липањ, (смисаоно) српањ и листопад касне за један месец.

Дани седмице uredi

Дани у седмици су названи по редоследу, почевши од понедељка: pirmadienis ("први дан"), antradienis, trečiadienis, ketvirtadienis, penktadienis, šeštadienis и sekmadienis. Обично се не пишу великим словом.

Такође погледати uredi

Фусноте uredi

  1. ↑ „Lithuanian archeoastronomy”. Arhivirano iz originala na datum 2007-02-02. Pristupljeno 2008-05-24. 
  2. ↑ „Cosmology of the ancient Balts”. Arhivirano iz originala na datum 2008-06-05. Pristupljeno 2008-05-24. 
  3. ↑ „Timeline of Lithuanian history”. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-30. Pristupljeno 2008-05-24. 
  4. ↑ „Lithuanian calendar from the 13th to 20th centuries”. Arhivirano iz originala na datum 2007-03-02. Pristupljeno 2008-05-24. 

Референце оригинала uredi

Спољне повезнице uredi

(на енглеском:)

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Литвански_календар&oldid=41811000