Coligny kalendar
Coligny kalendar odn. Kalendar iz Coligny-ja je galski kalendar nađen u mestu Coligny, u francuskom departmanu Ain ( ) kod Liona 1897, pored glave bronzane statue mlade muške figure. Radi se o lunisolarnom kalendaru.
Kalendar je ugraviran na bronzanoj tablici, sačuvanoj u 73 fragmenta, prvobitno širokoj 148 cm i visokoj 90 cm (Lambert p. 111). Na osnovu stila slova i pratećih objekata, verovatno potiče s kraja 2. veka (Lambert p. 111). Ispisan je latinskim kapitalima, korišćenim za natpise, na galskom jeziku (Duval & Pinault). Obnovljena tablica sadrži šesnaest vertikalnih stubaca, sa 62 meseca raspoređenih u pet godina.
Francuski arheolog J. Monard je spekulisao da su ga zabeležili druidi, u želji da očuvaju svoju tradiciju beleženja vremena u vreme kada je julijanski kalendar bio nametnut širom Rimskog carstva. Ipak, opšti oblik kalendara sugeriše javni, tzv. klinasti, kalendar (parapegmata) koji se mogao naći širom grčkog i rimskog sveta (Lehoux pp. 63-65, vidi i atički kalendar).
Sličan kalendar, pronađen u obližnjoj Villards d'Heria-i (Lons-le-Saunier.
) je sačuvan samo u osam malih fragmenata. Sada se čuva u Musée d'Archéologie du Jura uSistem
urediKontinentalni keltski kalendar, kakav je rekonstruisan na osnovu kalendara iz Kolinjija i Vijar d'Erije ima sledeća svojstva:
- Bio je to lunisolarni kalendar, koji je pokušavao da sinhronizuje solarnu godinu i lunarni mesec.
- Meseci su bili lunarni. Proučavaoci se ne slažu da li je mesec počinjao mladim ili punim Mesecom, ili možda čak prvom četvrti (po Pliniju i Tacitu).
- Obična lunarna godina je imala 354 ili 355 dana.
- Kalendarska godina je počinjala Samonios-om, za koji se obično pretpostavlja da odgovara staroirskom Samhain-u, što bi značilo da je godina počinjala u jesen. Međutim, pošto Samon na galskom znači "leto" (Lambert str. 112), ova pretpostavka je osporena. Le Contel i Verdier (1997.) tvrde da je godina počinjala letnjim solsticijem (dugodnevicom). Monard (1999.) predlaže jesenju ravnodnevicu kao početak. Bonsing (2007.) smatra da je početak bio u maju/svibnju, dosledno sa irskim Beltaine-om (1. maj/svibnja) i fenijskom literaturom, naročito Joyce (2000.).
- Pod 17im Samoniosom je upisano TRINVX[tion] SAMO[nii] SINDIV - "tri-noći Samoniosa danas", što sugeriše shvatanje da festival Samhain traje tri noći.
- Solarna godina je aproksimirana umetanjem 13-tog, interkaliranog, meseca svake dve i po godine. Dodatni meseci su umetani pre Samonios-a u prvoj godini i između Cutios-a i Giamonios-a u trećoj godini. Ime prvog interkalarnog meseca nije sigurno poznato, jer je tekst fragmentaran; drugi takav mesec je Ciallos bis Sonnocingos (Lambert p. 116).
- Meseci su bili podeljeni u dve polovine, početak druge polovine je bio nazvan Atenoux. Osnovna jedinica keltskog kalendara je tako bio polumesec, ili dvonedeljnica, što sugerišu i tragovi u keltskom folkloru. Prva polovina je uvek imala 15 dana, druga 14 ili 15 naizmenično (slično Hindu kalendarima).
- Meseci od 30 dana su bili označeni Mat(os), srećni, a oni od 29 dana Anm(atos), nesrećni.
- Običan petogodišnji ciklus ne bi bio dovoljno tačan; redosled interkalarnih meseci se dovršava svakih trideset godina, tj. posle pet ciklusa od 62 lunacije (sa po dva interkalarna meseca) i jednog ciklusa od 61 lunacije (sa jednim interkalarnim mesecom), ili posle ukupno 11 interkalarnih meseci. Ovim se pretpostavlja da 30 godina ima tačno 371 lunaciju, što je tačno do u jedan dan svakih 20 ili 21 godinu, prosečno. Ovo je manje tačno od julijanskog kalendara, koji greši jedan dan u 128 godina, ali koji ignoriše lunarne mesece. Može se pretpostaviti da "30-godišnji ciklus" nije bio obavezan i da bi mesec viška bio izostavljan po potrebi (tj. nekih 300 godina posle nastanka kalendara).
Tumačenje atenoux-a kao "noći u povratku" nije verovatno (Delamarre p. 58), "obnavljanje" bi izgledalo verovatnije; tako bi mesec počinjao mladim Mesecom a atenoux bi ukazivalo na obnovu, tj. pun Mesec.
Galski kalendar u istorijskim izvorima
urediPlinije Stariji
urediPrirodna Istorija Plinija Starijeg tvrdi, diskutujući o druidskom sakupljanju imele (P.I. 16.95):
Imela se, međutim, tek retko nalazi na hrastu; i kada se nađe, sakupljana je s obredima punim religijskog strahopoštovanja. Ovo se naročito radi šestog dana meseca, na dan koji je početak njihovih meseci i godina, kao i njihovih vekova, koji kod njih imaju tek trideset godina. Ovaj dan oni biraju jer mesec, mada još ne u sredini svog toka, već ima značajnu snagu i uticaj; i zovu ga imenom koje označava, na njihovom jeziku, sve-isceliteljskog.
Ovaj komentar podržava grupisanje petogodišnjih perioda kalendara u 30-godišnje vekove, s izostavljanjem jednog umetnutog meseca po veku, radi preciznijeg usklađivanja solarnog i lunarnog ciklusa.
Julije Cezar
urediJulije Cezar tvrdi u Galskim ratovima (Caesar, DBG 6.18) da dani, meseci i godine počinju tamnom polovinom, nakon koje sledi svetla polovina.
Svi Gali tvrde da potiču od boga Disa i kažu da su ovu tradiciju preneli Druidi. Iz tog razloga oni računaju odeljke svakog doba, ne po danima, već po noćima; oni održavaju rođendane i početke meseci i godina u takvom poretku da dan sledi iza noći.
Ovo je dosledno s kalendarskim mesecom koji počinje s tamnim Mesecom, ili na šesti dan Meseca kao kod Plinija; ne slaže se s početkom meseca na pun Mesec, kako se pominje u mnogim neopaganskim diskusijama kalendara iz Kolinjija.
Meseci
urediRedosled imena meseci iz sledeće tablice pretpostavlja da kalendar počinje s jesenjom ravnodnevicom i potiče iz analize Monard-a (1999) i dr.
# | Imena meseci | Julijanski meseci | Primedba |
---|---|---|---|
1 | SAMON[IOS] | (Okt/Nov.) | videti Samhain za etimologiju |
2 | DVMANN[OSIOS] | (Nov/Dec.) | "tamni"? |
3 | RIVROS | (Dec/Jan,) | up. irsko reo "mraz" |
4 | ANAGANTIO[S] | (Jan/Feb.) | |
5 | OGRONIOS | (Feb/Mar.) | |
6 | CVTIOS | (Mar/Apr.) | up. irsko cith/cioth "pljusak kiše" |
(SONNOCINGOS) | "početak proleća"? | ||
7 | GIAMONIOS | (Apr/Maj) | v. etimološki deo Samhain-a, up.irsko geimhreadh "zima" |
8 | SIMIVISONNA[COS] | (Maj/Jun) | "sredina proleća"? |
9 | EQVOS | (Jun/Jul) | "konj" ili "stoka" |
10 | ELEMBIV[IOS] | (Jul/Aug.) | |
11 | EDRINI[OS] | (Aug/Sep.) | |
12 | CANTLOS | (Sep/Okt) |
Za festivale Beltane (pun Mesec Giamoniosa) i Lughnasadh (pun Mesec Elembiviosa) se tvrdilo da su indikovani posebnim oznakama [1] Arhivirano 2006-06-15 na Wayback Machine-u. Nije indicirana korespondencija sa Imbolc-om (pun Mesec Anagantiosa).
Izvori
uredi- Bonsing, John (2007). The Celtic Calendar (available online).
- Bostock, John and H.T. Riley (eds) (1855). Pliny the Elder, The Natural History Book 16, "the natural history of the forest trees". English translation (available online). Original Latin (also available). The Latin text of the specific passage is est autem id rarum admodum inventu et repertum magna religione petitur et ante omnia sexta luna, quae principia mensum annorumque his facit et saeculi post tricesimum annum, quia iam virium abunde habeat nec sit sui dimidia.
- Julius Caesar, The Gallic Wars 6.18. English translation (available online). Original Latin (also available). The Latin text of the specific passage is Ob eam causam spatia omnis temporis non numero dierum sed noctium finiunt; dies natales et mensum et annorum initia sic observant ut noctem dies subsequatur.
- Delamarre, Xavier (2003). Dictionnaire de la langue gauloise: une approche linguistique du vieux-celtique continental. 2nd edition, Paris, Editions Errance. ISBN 2-87772-237-6
- Lambert, Pierre-Yves (2003). La langue gauloise. Paris, Editions Errance. 2nd edition. ISBN 2-87772-224-4. Chapter 9 is titled "Un calandrier gaulois".
- Le Contel, Jean-Michel and Verdier, Paul (1997). Un calendrier celtique: le calendrier gaulois de Coligny. Paris, Editions Errance. ISBN 2-87772-136-1
- Lehoux, D. R. Parapegmata: or Astrology, Weather, and Calendars in the Ancient World. PhD Dissertation, University of Toronto, 2000 Arhivirano 2006-09-23 na Wayback Machine-u.
Bibliografija
uredi- Duval, Paul-Marie and Pinault, Georges (eds) (1986). Receuil des Inscriptions Gauloises (R.I.G.), Vol. 3: Les calendriers du Coligny (73 fragments) et Villards d'Heria (8 fragments). Paris, Editions du CNRS.
- Hitz, Hans-Rudolf (1991). Der gallo-lateinische Mond- und Sonnen-Kalender von Coligny.
- Joyce, P.W. (2000). "Old Celtic Romances". The pursuit of the Giolla Dacker and his horse. Wordsworth Editions Limited, London.
- Laine-Kerjean, C. (1943). "Le Calendrier Celtique". Zeitschrift für Celtische Philologie, 23, pp. 249–84.
- McCluskey, Stephen C. (1990). "The Solar Year in the Calendar of Coligny". Études Celtiques, 27, pp. 163–74.
- Mac Neill, Eóin (1928). "On the notation and chronology of the Calendar of Coligny". Ériu, X, pp. 1–67.
- Monard, Joseph (1996). About the Coligny Calendar. privately published monograph.
- Monard, Joseph (1996). Découpage saisonnier de l'année celtique. privately published monograph.
- Monard, Joseph (1999). Histoire du calendrier gaulois : le calendrier de Coligny. Paris, Burillier. ISBN 2-912616-01-8
- Olmsted, Garrett (1992). The Gaulish calendar: a reconstruction from the bronze fragments from Coligny, with an analysis of its function as a highly accurate lunar-solar predictor, as well as an explanation of its terminology and development. Bonn: R. Habelt. ISBN 3-7749-2530-5
- Parisot, Jean-Paul (1985). "Les Phases de la Lune et les Saisons dans le Calendrier de Coligny". Studies Indo-Européennes, 13, pp. 1–18.
- Pinault, J. (1951). "Notes sur le vocabulaire gaulois, I. Les noms des mois du Calendrier de Coligny". Ogam, XIII, pp. 143–154
- Rhys, John (1909). "The Coligny Calendar". Proceedings of the British Academy, 4, pp. 207–318.
- Thurneysen, Rudolf (1899). "Der Kalendar von Coligny". Zeitschrift für celtishe Philologie, 2, pp. 523–544
Povezano
urediLinkovi
uredi(na engleskom:)
- The Coligny Tablet Arhivirano 2006-06-15 na Wayback Machine-u
- Coligny Calendar Page Arhivirano 2012-12-04 na Archive.is-u
- Coligny Calendar Arhivirano 2018-11-24 na Wayback Machine-u
- Caer Australis: Celtic Calendar