Otvori glavni meni

Календарска ера је систем нумерисања година који се користи при календарима. Нпр. грегоријански календар броји године по хришћанској ери (коптска и етиопска црква имају своје посебне хришћанске ере, видети доле). Тренутак, дан или година од које се рачуна време, зове се епоха ере.

У древним временима, бројале су се владарске године од устоличења монарха. Ово знатно отежава реконструкцију хронологије старог Блиског истока, која почива на разноликим и расутим списковима краљева, попут Сумерског списка краљева или вавилонског Канона краљева. Рачунање по именима ере која су бирали владајући монарси, остало је у употреби у Источној Азији све до 20. века, а у Јапану се још увек користи.

Sadržaj/Садржај

Антички системи датирањаUredi

Грчко-хеленистичкиUredi

ОлимпијадеUredi

Код старих Грка, уобичајени метод за одмеравање проласка година почивао је на поретку Олимпијских игара, које су први пут одржане 776. пне.. Ове панхеленске игре су разним независним градовима-државама пружале узајамно разумљив систем датирања. При томе, саме игре су се називале "Олимпијске игре", а "Олимпијада" је четворогодишњи интервал између игара. Прва Олимпијада такође означава традиционални почетак грчке историјске цивилизације и вођења записа; и данас се сматра крајем западне праисторије и почетком историјске епохе. Овај систем је коришћен од 4. столећа пне. до 3. или 4. столећа нове ере.

Селеукидска ераUredi

У већем делу Блиског истока се од 4. ст. пне. до 6. ст. н.е. користила селеукидска ера, чија је епоха била 312. пне., година када је Селеук I Никатор заузео Вавилон, чиме је започео владавину своју, и своје династије, над азијским делом империје Александра Великог. Ова ера се јавља у Хебрејској Библији у Књизи Макавеја; Јевреји су ову еру користили и током Средњег века, под називом Ера уговора, јер су њоме датирани правни документи.


Стари РимUredi

Конзуларно датирањеUredi

Стари и уобичајени обичај било је римско "конзуларно" датирање. Ово је подразумевало именовање обојице consules ordinarii који су преузимали тај положај 1. јануара/сијечња грађанске године. Понекад се дешавало да један или обојица конзула не буду именовани до новембра или децембра претходне године, а вест о именовању би можда стигла тек неколико месеци од почетка године у све делове Римског царства, па понекад налазимо натписе где је година дефинисана као "после конзулата" претходног пара конзула, што се назива пост-конзуларно датирање. Употреба конзуларног датирања је окончана 541. године, када је Јустинијан I престао са именовањем конзула. Практично је уведено датирање по владавинама царева а затим датирање од Постања.

Од оснивања РимаUredi

Један ретко коришћени метод датирања било је да се наведе година anno urbis conditae (латински: "у години основаног града [Рима]", скраћено AUC). Често се неисправно даје да AUC значи ab urbe condita, што је наслов Ливијеве историје Рима. Римски историчари су користили неколико епоха, њихове данашње колеге углавном усвајају Варонову епоху, нама познату као 753. годину пне..

Овај систем је увео Марко Теренције Варон у 1. веку пне.. Први дан њене године био је Дан Оснивача (21. април/травња), мада већина модерних историчара претпоставља да је коинцидирала са модерном историјском годином (1. јануар - 31. децембар). У првобитном римском и јулијанском календару је ретко коришћена &мдасх; доминирало је именовање двојице конзула која су била на положају у конкретној години. Година 2019 н.е. је AUC 2772 (година н.е. + 753, одн. 754 - година пне.).

Иберијски историчар Орозије је око 400. н.е. користио AUC еру. Папа Бонифације IV (око 600.) могао је бити први који је користио AUC и Anno Domini (нову) еру; забележио је 607. годину као AUC 1360.

Владарске године римских цареваUredi

Још један систем, који се налази ређе него што се мислило, било је употреба владарске године римског цара. Први цар, Аугуст, означавао је године своје власти бројањем колико пута је био конзул и колико пута му је Римски сенат дао овлашћења трибуна. Тиме је пажљиво поштовао фикцију да његова власт потиче од ових положаја који су му дати, а не од његове особе или многих легија под његовом контролом. Његови наследници су следили ову праксу све док није избледело сећање на Римску републику, на прелазу из другог у треће столеће, када су отворено почели користити и своју владарску годину.

Датирање од римског освајањаUredi

Неки региони Римског царства су датирали своје календаре од времена римског освајања или установљења римске власти.

  • Шпанска ера (или Хиспанска) је бројала године од 38. пне., што је вероватно био датум наметања неког новог пореза у Иберији. То би означавало увођење римске власти у Хиспанији и та ера је коришћена у званичним документима хришћанских држава на полуострву све до 15. века.
  • Током римског и византијског периода, неформални регион Декаполис и други хеленизовани градови Сирије и Палестине су користили Помпејеву еру, која је бројала године од 63. пне., када је тај римски генерал освојио регион.

Други системи датирањаUredi

Постојале су и многе друге, локалне ере, нпр. од године оснивања појединог града, владарска година суседног персијског цара, касније чак и година актуелног Калифа.


KинаUredi

Кина је традиционално рачунала време по владарским годинама својих царева (niánhào).

Већина Кинеза не приписује бројеве годинама кинеског календара. Они ређи који то чине, попут Кинеза у иностранству, користе континуално бројање година од владавине легендарног Жутог Цара, 2698. пне. узимају као годину 1. Западни писци почињу бројање било на 2637. пне., или 60 година раније, на 2697. пне. (в. кинески календар). Тако у 2019. може почети кинеска година 4656 или 4716. Могуће је да се година означава и бројем из званичног грегоријанског календара, мада се оне не поклапају сасвим.

Позна антика и Средњи векUredi

Већина традиционалних календарских ера које се данас користе, уведене су у време прелаза са Позне антике на Рани Средњи век.

  • Индикт. Распрострањена је била употреба циклуса индикта (или индиктиона; 15 индиката је чинило циклус пољопривредног опорезивања, један индикт је трајао годину дана). Документи и догађаји се од 4. века датирају по години циклуса (нпр. "пети индикт", "десети индикт"), сами циклуси нису нумерисани. Употреба индикта ће се наставити дуго након што је престало сакупљање изворног пореза. Овај систем је коришћен у Византији и околини, укључујући Србију, до османских освајања, али и у Галији. Дионисије Мали, који је формулисао данашњу нову еру, дао је правило за рачунање индикта: години н.е. додати 3, поделити са 15, остатак даје индикт; ако је остатак 0, индикт је 15..[1] нпр. (2009+3)/15 = 134 и остатак 2, што је и индикт. Почетак године се разликовао, осим 1. јануара/сијечња, година је могла почињати и неким црквеним празником, као Благовестима (25. март/ожујка), или 1. септембра/рујна, као у Византији.
  • Етос Косму ("година света") из византијског календара користи један прорачун времена Постања; њена прва година почиње 1. 9. 5509. пне.. Први пут је употребљена у 7. столећу, касније ће постати доминантна у Византији и њеном културном кругу. Година 7527. ове ере захвата период 2018-2019. н.е..
  • Египатска Ера Мученика (Anno Martyrum A.M.) одн. Диоклецијанова ера се рачуна од почетка владавине тог римског цара, њена прва година је 284-5. н.е.. У Риму није био обичај да се користе владарске године, али јесте у римском Египту, којим је цар владао преко префекта. Египатска, одн. коптска година (позната и као александријска г.), почињала је 29. августа/коловоза по јулијанском календару (30-тог пред јулијанску преступну годину). Диоклецијан је укинуо посебни статус Египта, који је након тога следио нормални римски календар, са почетком године 1. јануара. Али, дуго након тога, ера је коришћена у ускршњим таблицама припреманим у Александрији, мада је Диоклецијан био велики прогонитељ хришћана. Коптска црква је задржала календар с почетком 29. августа и еру, која је од 643. позната као Ера Мученика.[2]
  • У Етиопији се користи Ера Инкарнације (Исусовог утеловљења). Етиопски календар је истоветан коптском, с различитим бројем године, почетна тачка му је 29. 8. 8. н.е..

Дионисијева нова ераUredi

Glavni članci: Anno Domini i Наша ера

Еру која почива на Исусовој Инкарнацији (утеловљењу) увео је Дионисије Мали 525. и она се још увек користи, уз разне реформе и деривате. Тек у касном деветом столећу је направљена разлика, да ли је Инкарнација Исусово зачеће или рођење.[4] Почетак нумерисане године се разликовао од места до места, Шкотска је усвојила 1. јануар/сијечња као дан када се мења број године, што је већ било нормално у континенталној (нарочито католичкој) Европи. Енглеска је ово усвојила 1752.[5]

  • Anno Domini (латински: "[у] години [нашег] Господа"), скраћено А.Д.; на нашем језику "Л(ј)ето Господње". Ово је ера грегоријанског календара, (претходно и јулијанског, нарочито на западу). Идентична јој је Anno Salutis - "(у) години Спасења". Ера би требало да броји године од Исусовог утеловљења, али заправо "касни" неколико година. Године пре 1. године су се бројале уз ознаку BC (Before Christ) на енглеском, одн Пр(иј)е Христа/Криста; није било 0. године ни негативних бројева. Први дан године у средњовековном календару углавном није био 1. јануара, већ 1. март, 25. март (Благовести), Ускрс, 1. септембар или 25. децембар (Божић). Да година почиње 1. јануара, било је део грегоријанске реформе, али неке земље су пребациле почетак године на тај дан још и пре преласка на нови календар.
  • Наша ера, Нова ера, Општа ера (ово задње је уобичајено на енглеском: Common Era) је еквивалентно ери Anno Domini. Назив је сличан изразу Era Vulgaris (EV) из прошлости, где "вулгарно" означава "уопштеност" или "уобичајеност". Овим називом (на енглеском: CE и BCE) се ознака године жели раздвојити од религијске конотације, с обзиром да се ова ера данас користи глобално, не само у хришћанским земљама. У бившој Југославији еквивалентне ознаке су коришћене и због искључиве секуларне природе владајуће идеологије. Ипак, неки су и назив "Нова ера" упоредили са Новим заветом и тако му дали религијски значај.

Пореклом од Дионисијеве ереUredi

  • Астрономијско бројање година поистовећује годину 1. пне. са годином 0. и уназад броји негативне године: 2. пне. је -1; 3. пне. је -2.... N. година пне. је -(N-1) година по а.б.г..
  • Холоценски календар, предлог Ћезаре Емилијанија, поставља своју годину 1 на 10000. пне., што у четвороцифреним годинама наше ере има ефекат дописивања јединице са леве стране: 2009. н.е. = 12009. Х.Е.. Њоме се избегава бројање уназад и захватају сва људска достигнућа из последњих 12.000 година.
  • Масонска Anno Lucis ("[у] години Светлости") додаје 4000 година на нову еру: 2009. н.е. = 6009. AL.

Исламска ераUredi

  • Anno Hegirae, A.H. или AH, на латинском "(у) години Хиџре" одн. одласка пророка Мухамеда из Меке у Медину септембра/рујна 622., што је било у првој години каснијег исламског календара. Пошто је исламски календар чисто лунарни календар, чија је година десетак дана краћа од соларне, његов број године расте брже. С већим делом 2009. поклапа се година 1430. А.Х.
  • Соларна година Хиџре — користи се у иранском календару за означавање соларних година од Хиџре. О пролећној равнодневици почиње [текућа година н.е. - 621]. година. У 2009. то је 1388. - може се приметити да је број мањи него у лунарној варијанти.
Соларне године по Хиџри је користио и Руми календар, отоманска верзија јулијанског календара.

Индијски потконтинентUredi

  • Хинду календар, који броји године од почетка Kali Yuge, епоха 18. 2. 3102. пне. по јулијанском (23. 1. 3102. пне. по грегоријанском), на основу Aryabhate (6. век).
  • Сака ера, S.E. или SE, користи се у неким Хинду календарима и у Индијском националном к., са епохом близу пролећне равнодневице године 78. н.е. (његова година 0); њена употреба се раширила у Југоисточну Азију пре 1000. године. Ову еру користи Индијски национални календар, поред грегоријанског календара званични грађански календар, који се користи у коминикеима индијске владе.

ЗороастријскаUredi

ХебрејскаUredi

  • Anno Mundi — A.M. (или AM), са значењем "у години света", има своју епоху у години 3761. пне.. Ову еру је први употребио Маимонидес 1178.. Претходници ове ере се користе од 3. столећа, са епохама једну или две године касније, а све потичу од дела Seder Olam Rabba из 2. века. Година 5780 A.M. се протеже у 2019-2020. н.е. (обратите пажњу да исту скраћеницу има и коптска ера).

Средња АмерикаUredi

  • Маје су бројале дане по сложеном календару, чији је почетни дан по најприхваћенијој GMT корелацији 6. 9. 3114. пне. по пролептичком јулијанском, одн. 11. 8. 3114. пне. по пролептичком грегоријанском календару.

Модерне ереUredi

ПолитичкеUredi

  • Италијански фашисти су користили римске бројеве за означавање година од установљења фашистичке владе 1922.. Тако је нпр. година 1934. била Година XII (Anno XII). Ова ера је укинута падом фашизма 25.7.1943 (Anno XXI).
  • По совјетском календару, нумерисање година није мењано, али се сретала фраза "N-та година социјалистичке револуције", почевши од 7.11.1917.
  • За Берберски календар је предложен почетак ере 950. пне., што је приближно време рођења фараона Шешонка И, либијско-берберског порекла.
  • Јапански календар рачуна време од устоличења актуелног јапанског цара. Садашњи цар је устоличен почетком 1989., која је због тога постала година Heisei 1, након што је првих седам дана била Shōwa 64.
  • У Кореји од 1952. до 1961., године су бројане преко Данги година, од којих је прва била 2333. пне.

ВерскеUredi

ПрактичнеUredi

  • Јулијански дан (или можда боље, Јулијев дан) или Јулијански период, број је дана протеклих од поднева 1. јануара 4713. пне. по пролептичком јулијанском календару (24.11.4714. пне. по пролептичком грегоријанском). Од поднева тога дана, до следећег поднева, био је дан 0. Умношци броја 7 су понедељци. Могу се користити и негативне вредности. Осим избора почетне тачке и имена, Јулијански дан (датум) и Јулијански календар немају везе, осим што су се отац творца првог (Јозефа Јуста Скалигера, а отац је био Julius Caesar Scaliger) и иницијатор другог (Јулије Цезар) обојица звали Јулије. С обзиром да не броји године, строго узевши он нема еру, али има епоху (референтни датум). Његова текућа вредност је (подне-подне по UTC): 2458716. Постоји и модификовани јулијански дан, где је број дана умањен за 2.400.000,5, ради лакшег оперисања а и да би се дани рачунали од поноћи. Први дан оваквог бројања је 17. 11. 1858., данашњи дан би био број 58716.
  • Први дан Excel серијског дана (Excel serial day) требао је да буде 1. 1. 1900. у PC систему, али било је проблема јер није узето у обзир да 1900. није била преступна, по правилима прескакања преступних година дељивих са 100 и недељивих са 400. У Mackintoshу је као први дан узет 1. 1. 1904.

ReferenceUredi

  1. Blackburn, B & Holford-Strevens, L. (1999, 2003). The Oxford Companion to the Year: an exploration of calendar customs and time-reckoning (corrected printing). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214231-3. p. 770.
  2. Blackburn & Holford-Strevens. (1999, 2003). 766–7.
  3. Ancient Armenian Calendar
  4. Blackburn & Holford-Strevens. (1999, 2003). Glossary s. v. Incarnation era.
  5. Blackburn & Holford-Strevens. (1999, 2003). p. 7

Такође погледатиUredi