Жировница
За остале употребе, погледајте Жировница (разврставање).
Жировница је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 742 становника (према попису из 2002. било је 830 становника).
Жировница | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Шумадијски |
Општина | Баточина |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Положај | |
Координате | 44°07′01″N 21°01′29″E / 44.116833°N 21.024666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 211 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 34229 |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KG |
Координате: 44° 07′ 01" СГШ, 21° 01′ 29" ИГД
Географија Uredi
Жировница се налази на 211 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 7 km од Баточине, 20 km од Крагујевца и 110 km од Београда.
Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.
Историја Uredi
У Жировници је пронађено налазиште из бронзаног доба. Потиче највероватније из трако-кимерског периода.[1] Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче се везује за гроб неког угледног домороца.[2]
Жировница је преживела античко доба и средњи век, али се ипак угасила крајем XVII века. У турском попису 1739/41 село се не помиње. Село је добило назив по жиришту које је било познато у овом крају.[3] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Жировница је имала 29. домаћинства са 76 харачких глава.[4]
После ослобађања село је било у саставу доброводичке општине. Око 1830. кмет је био Ђура Живадиновић. Кратко време село је припадало бадњевачкој општини, да би се убрзо вратило Доброводици. До 1874. заједно са Кијевом и Доброводицом чинили су исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.[3]
Жировничани су учествовали у ратовима од 1912–1918, када је из овог села погинуло 114 људи.[5]
Школство Uredi
За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина) |
Жировница је до 1870. године своју децу слала у грнчаричку основну школу, када је она престала да ради, морали су да шаљу децу у Ботуње. Због даљине Жировничани су одлучили да отворе своју школу и 6. марта 1871. су се обратили Министарству просвете. Окружни начелник у Крагујевцу известио је Министарство просвете да у Жировници нема много ђака и да деца могу ићи у ботуњску школу отворену прошле године. На исти начин је пропао и други покушај Жировничана да добију школу.[6]
Ипак Жировничани су 8. јуна 1893. обавестили министарство просвете да је за школу у селу направљена лепа зграда од тврдог материјала и замолили су да се пошаље учитељ. Након што је урађена мала поправка коју је тражила комисија школа је била спремна за школску 1893/94. годину. Број ђака се стално повећавао, па је отворена и друга учионица. Године 1902. било је 85 ђака, а од тога 13 су били из Доброводице и Прњавора. Због сиромаштва села одлучено је да се опет ради у једној учионици, па је петнаест ђака који су били вишак послато у ботуњску школу.[6]
Много учитеља је прошло кроз ову школу. Смењивале су се генерације и генерације а зграда школе је остарела и оронула. Дошло се на идеју да се зграда школе реновира, тако да је 1991. године кренуло са реновирањем. Реновирање је трајало две године, а настава се изводила у просторијама спортског клуба. Школске 1993/94. године почело се са радом у новој школи. Школа је мењала и свој назив. Најпре је била Основна школа „Нада Наумовић“ и припадала матичној школи у Бадњевцу, па затим „14. октобар“ са матичном школом у Баточини. Данас школа носи име Основна школа „Свети Сава“ и ради као издвојено одељење Основне школе „Свети Сава“ у Баточини.
Пољопривреда Uredi
Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.
Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Жировници. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Жировници је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.
Демографија Uredi
У насељу Жировница живи 694 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (42,7 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 239 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[8] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 830 | 100,0% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 14 | 16 | ||
75-79 | 17 | 23 | ||
70-74 | 23 | 27 | ||
65-69 | 29 | 34 | ||
60-64 | 30 | 21 | ||
55-59 | 16 | 20 | ||
50-54 | 40 | 32 | ||
45-49 | 35 | 43 | ||
40-44 | 24 | 26 | ||
35-39 | 24 | 12 | ||
30-34 | 20 | 20 | ||
25-29 | 31 | 27 | ||
20-24 | 37 | 29 | ||
15-19 | 34 | 21 | ||
10-14 | 15 | 23 | ||
5-9 | 18 | 22 | ||
0-4 | 11 | 15 | ||
просек | 42.7 | 43.7 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 374 | 111 | 223 | 30 | 10 | - |
Женски | 352 | 53 | 225 | 61 | 12 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 193 | 75 | - | 26 | 33 | 3 | 11 | 25 | 3 | 10 |
Женски | 92 | 56 | - | 1 | 12 | 1 | 1 | 9 | 4 | - |
Оба | 285 | 131 | - | 27 | 45 | 4 | 12 | 34 | 7 | 10 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 1 | 3 | - | - | 1 | 2 | - | - | |
Женски | - | - | - | 3 | 2 | 2 | - | - | 1 | |
Оба | - | 1 | 3 | 3 | 2 | 3 | 2 | - | 1 |
Галерија Uredi
-
Црква Свете Ане
-
Црква Свете Ане
-
Поље засејано купусом и кукурузом
Референце Uredi
- ↑ М. Гарашанин, Праисторија Србије, стр. 487.
- ↑ Историја српског народа, прва књига, Београд 1994. стр. 55.
- ↑ 3,0 3,1 Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 56.
- ↑ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 90
- ↑ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 191-193
- ↑ 6,0 6,1 Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 122.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9