Жегар (Буковица)
Жегар је некадашње насеље у Далмацији, у области Буковица, од којег су настала данашња села: Каштел Жегарски, Богатник, Надвода и Комазеци. Сва 4 насеља се заједнички зову Жегар.
Географија uredi
Жегар се налази у сјеверној Далмацији, у Горњој Обровачкој Буковици, која се још назива и Подгорска или Права Буковица. Окружен је насељима: Билишане, Голубић, Крупа, Ервеник, Парчић, Медвиђа и Зеленград.[1]
Каштел Жегарски је у средишту Жегара и представља управно средиште са школом, српском православном црквом Светог Георгија, мјесним одбором, амбулантом. Надвода је на десној сјеверној страни ријеке Зрмање. Комазеци су највеће Жегарско насеље, смјештено јужно од Зрмање. У Комазецима је подручна школа, као дио основне школе из Жегара. Већи дио територије Жегара лежи на брдовитом и планинском земљишту, једино је дио Каштела Жегарског уз Зрмању раван гдје лежи Жегарско поље.[1]
Историја uredi
Срби се у Жегару спомињу још давне 1392. године. Током рата Жегар је био у саставу Републике Српске Крајине.
Становништво uredi
Укупно, Жегар је 1991. године имао 2.057 становника, од чега преко 99% Срба.
Презимена uredi
Презимена из Жегара су: Ушљебрка, Веселиновић, Нанић, Ђаковић, Комазец, Јајић, Ковачевић, Бундало, Бабић, Перић, Радмиловић, Иваниш, Грозданић, Вукчевић, Вуканац, Олујић, Реља, Мирило, Суботић, Нанић-Бабић, Милић, Кусало, Ћосо, Зелић, Вучендић, Кубат, Копанлија, Самарџић, Шукара, Kрњаја као и многа друга.
Знамените личности uredi
- Стојан Јанковић (1635 — 1687), вођа српски ускока
- Герасим (Кирил) Зелић (Жегар, 22. јун 1752. — Будим, 26. март 1828.), путописац, архимандрит и генерални викар Српске православне цркве у Далмацији
Галерија uredi
-
Табла на улазу у Жегар -
Српска православна црква у Жегару -
Кула у Жегару -
Ријека Зрмања у Жегару
Извори uredi
- ↑ 1,0 1,1 Насеља у Жегару, Приступљено 17. 4. 2013.
