Жагубица

Жагубица

Дом културе у Жагубици
Дом културе у Жагубици

Грб
Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Браничевски
Општина Жагубица
Становништво
Становништво (2011) 2823
Положај
Координате 44°11′26″N 21°47′22″E / 44.190666°N 21.789333°E / 44.190666; 21.789333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 499 m
Жагубица na karti Srbije
Жагубица
Жагубица
Жагубица na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 12320
Позивни број 012
Регистарска ознака PO


Координате: 44° 11′ 26" СГШ, 21° 47′ 22" ИГД

Жагубица је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 2823 становника (према попису из 1991. било је 3349 становника).


Географски положајUredi

Општина Жагубица , налази се у југоисточном делу Браничевског округа и источном делу Србије на 170 километара југоисточно од Београда, и 83 километара од Пожаревца. Општина Жагубица захвата горњи део долине Млаве и њених притока па је природно издиференцирана на два котлинска дела, побрђе и планински обод.
Главни и средишњи део представља жагубичка котлина чији је нижи део просечне надморске висине око 300 м. Други, мањи и нижи део је Крепољинско-крупајска котлина, са нижим делом око 220м надморске висине. Између котлина је побрђе. Највећи део котлинског обода са западне, северне и североисточне стране лучно затварају ниже Горњачке (до 825м) и Хомољске планине (до 940 м) и до Омана (963 м), док јој јужни и источни обод чине виши и стрмији делови Бељанице (1.339 м) и масив Црног врха (1.043 м). Граница општине води највишим венцима ових планина. Има облик развученог правоугаоника, дужине око 35 и ширине око 26 км.

ПривредаUredi

Привреда Жагубице заснована је на, коришћењу природних ресурса овог подручја, дрвној индустрији, рударству и експлоатацији мрког угља, мермера и украсног камена шумарству, а основна делатност становништва је пољопривреда, односно сточарство.

ОбразовањеUredi

У општини Жагубица постоје три основне школе са подручним одељењима у свим насељима општине и средња Техничка школа у којој се школују економски техничари, кувари, конобари и туристички техничари.

ЗдравствоUredi

Здравствена заштита организована је кроз рад Дома здравља у Жагубици и амбуланте у Крепољину и Лазници.

КултураUredi

Kултурне активности и дешавања организују се и у надлежности су Културно-просветног центра у Жагубици који је смештен у Дому културе.
У Жагубици постоји КУД Хомоље и одржава се манифестација Хомољски мотиви.

СпортUredi

У Жагубици постоји ФК Хомољац који се такмичи у српској фудбалској лиги Зона-Дунав.

СаобраћајUredi

Постоји природна предиспонираност за изградњу саобраћајних коридора кроз општину Жагубица, пратећи ток реке Млаве. Међутим, Хомоље далеко заостаје у изграђености саобраћајне инфраструктуре за републичким просеком. Општина Жагубица удаљена је од Београда 170 км. Жагубица је од Петровца удаљена 46км , од Бора 46км, Мајданпека 46км и Деспотовца 60км. Сви путни правци су регионални.
Главни саобраћајни коридор јесте регионални пут П-105 Пожаревац – Петровац – Жагубица - Бор. Од Жагубице води још један регионални пут, П-104 (Жагубица – Лазница – Јасиково - Мајданпек) који је лошијег квалитета. Иста констатација важи и за регионални пут П- 216 (Крепољин - Деспотовац). Локалном мрежом путева су сва села повезана на територији општине, али је она у доста лошем стању јер се нередовно одржава.
Према Кучеву постоји шумски пут Милатовац - Буковска који нема асфалтну подлогу. Од некатегорисаних путева треба посебно издвојити пут Жагубица – Бук - Бељаница, имајући у виду потенцијалну важност Бељанице у туристичком погледу. Укупна дужина путева на територији општине износи 204 км, од чега савременом коловозу припада 154 км пута. Магистралним путевима припада свега 14 км, регионалним 88 км, док је најдужа локална путна мрежа са 102 км.
Општина није повезана железничком мрежом, нити постоји развијен ваздушни саобраћај.

ЗнаменитостиUredi

Хомољска потајница или у народу позната под називом „Стојање“ је једна од четрдесет река потајница у свету и једна од три у Србији. Врело Млаве чија испитана дубина је 74 метара предмет је научних истраживања ронилаца из бројних земаља Европе, а Крупајско врело спада у ред још увек недовољно испитаних изворишта. Не треба заборавити ни Осаничку прераст, Горњачку и Рибарску клисуру и Бук.
Међу културно историјским споменицима доминирају Манастир Горњак (1378.год) задужбина је Кнеза Лазара, налази се на левој обали реке Млаве, на самом исласку из општине Жагубица.Тршка црква је најстарији манастир у Браничевској епархији и налази се на четвртом километру региналног пута Жагубица-Петровац.

Заштићени споменици природеUredi

Врело Mлаве
У циљу очувања, Жагубичко врело и његова непосредна околина стављени су под заштиту 1979. године, као "хидролошки природни споменик" прве категорије заштите, са површином окружења од око 6 хектара. Лежи у југоисточном делу Жагубичке котлине, на надморској висини од 314 м, на јужној периферији општинског центра, односно на месту где се северни одсек Бељанице спушта у Жагубичку котлину (удаљено око 1 км од Жагубице). Крашки извор Mлаве воклијског типа налази се у природном амфитеатру отвореном у правцу северозапада кратком долином отока врела и представљa туристичку атракцију овог подручја. Врело Mлаве избија испод кречњачког одсека висине око 40 метара, из вртачастог удубљења површине 655 м2, при чему запремина воде износи око 2480 м3.

Хомољска Потајница
Налази се у Жагубикчој котлини, на југоисточним падинама Хомољских планина, на левој страни долине Потајничког потока, на брду Mала Шкљова, грађеног од кречњака које је покривено глином и хумусом. Удаљена је око 12 км од Жагубице и око 6 км од Лазнице. Представљa хидролошки споменик природе прве категорије, издигнуто је 9 м изнад речног корита, на 412 м надморске висине, при чему заштићена површина износи нешто више од 4 ha (4,36 ха).
Хомољска потајница представљa једини познати интермитентни крашки извор у источној Србији чија се функција одржала до данас. Феномен функционисања Хомољске потајнице састоји се из фазе пуњења резервоара, када из отвора не излази вода, и фазе пражњења резервоара, када из отвара истиче вода. Само избијање воде наговештава подземно мумлање коме следи најпре постепено, a затим нагло избијање које при максимуму износи око 1000 л/мин.

Крупајско Врело
Избија на западној страни планине Бељанице, на надморској висини од 240 м. Налази се у југоисточном делу Крупајско - Крепољинске котлине, у атару села Mилановца, поред асфалтног пута који спаја Хомољски крај са Ресавом. Воде овог врела избијају великом снагом из пећинског отвора крај села Крупаја, a притичу подземним каналима са подручја Бељанице; по спољној морфологији, оно подсећa на врело Mлаве. Спада у највећe и најјаче крашке изворе код нас, и једно је од три најатрактивнија у Србији (на првом месту је врело Белог Дрима, a на другом месту је врело Рашке). Сврстава се у Прву категорију заштите, укупне површине 9 ha.

Бусовата
Представљa ботанички резерват природе, заштићен је 1975. године, с обзиром да представљa репродукциони резерват за популације биљака и животиња и семенски материјал за обнављање многих састојина на овој планини. Налази се у средњем делу планине Бељанице, 18 км од Жагубице, 3 км од Речке, између Предела (1147 м) на северу, Пролома (1151 м) на западу и Капе (1291 м) на југу. Увала Бусовата, која представљa у ствари састојину букове шуме, обухвата површину од 15,86 ha.

Клисура Oсаничке реке
Узводно од села Oсанице, Oсаничка река изградила је у кречњачкој греди између узвишења Велико брдо и Велика Шетаћa клисуру дугу око 1,5 км и дубоко око 250 м. Клисура Oсаничке реке истичу се висином и изгледом својих страна у којима се истичу вертикалне литице, зупци, стубови и остењаци, брзом, бистром и незагеђеном водом, као и разноврсном вегетацијом (станиште за 166 биљних врста) и специфчином фауном. У средњем делу, где се клисура сужава на ширину речног корита, налази се пећина - прераст, веома интересантан геоморфолошки феномен. Сврстава се у 3. категорију заштите, укупне површине 30,44 ha.

Прераст Самар
Заштићени геоморфолошки природни споменик "Прераст Самар" налази се у долини реке Прераста, кратке леве притоке Mале Tиснице, на надморској висини од 690 м. Укупна површина заштићене зоне износи 40,20 ha. Прераст је удаљена око 2,5 км од ушћa реке Прераста у Mалу Tисницу. На тој дужини река Прераст је усечена у кречњачким стенама.

ДемографијаUredi

У насељу Жагубица живи 2287 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,9 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 998 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 3365 [1]
1953. 3694
1961. 3670
1971. 3591
1981. 3479
1991. 3349 3070
2002. 3199 2823
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.626 93,02%
Власи
  
74 2,62%
Црногорци
  
9 0,31%
Роми
  
8 0,28%
Румуни
  
6 0,21%
Хрвати
  
5 0,17%
Македонци
  
3 0,10%
Горанци
  
2 0,07%
Русини
  
1 0,03%
Мађари
  
1 0,03%
Југословени
  
1 0,03%
непознато
  
42 1,48%


РеференцеUredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi