Енохов календар

Енохов календар је стари календар описан у апокрифној Књизи Еноховој (в. Словенски апокрифи).

Календари
	Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески
	Типови календара
	Лунисоларни • Соларни • Лунарни
	Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански (Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски (Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс)

Enohov kalendar - латиницом

Њиме је година била подељена на четири сезоне од по 13 седмица. Свака сезона је имала два 30-дневна месеца, праћена једним 31-дневним месецом. Свака сезона је почињала у недељу; пошто је први месец имао 30 дана, други месец је почињао у уторак, а трећи месец у четвртак, из истог разлога.

Календарски стручњак John Pratt је написао: "Енохов календар је критикован као безнадежно примитиван, јер се, са само 364 дана, врло брзо разилазио са годишњим добима: за само 25 година сезоне би стизале читав месец раније. Тако велики несклад, ипак, само указује да је метод интеркалације изостављен".

E. G. Richards је нотирао систем интеркалације којим би Енохов календар постао тачан колико и грегоријански календар.

Пратов предлог

Прат је предложио нешто што он сматра за бољи систем. Додатак екстра седмице на крај сваке седме године (коју Прат назива "Суботња година") и затим још једне додатне седмице на крају 28. године, чини календар прецизним колико и јулијански календар. Затим, дефинишући "Велику годину" као период од 364 године (као што Енохова година има 364 дана) Прат каже: "У сваком скупу од пет Великих година биле би изостављене две додатне седмице којима се завршава 28-годишњи циклус, [и то] једна у трећој и још једна у петој Великој години". Овим би календар био прецизнији од грегоријанског календара (година би трајала 365,24231 дана, десетак секунди дуже од средње тропске године и око 16 секунди краће од грегоријанске године).