Електромотор

Електромотор је електрична машина која претвара електричну енергију у механичку енергију. Обрнути процес, претварање механичке енергије у електричну енергију, се врши генератором.

Принцип рада uredi

Већина електромотора раде на принципу електромагнетне индукције, али постоје и мотори који користе друге електромеханичке феномене, као што су електростатичка сила и пиезоелектрични ефекат. Фундаментални принцип на ком се заснивају електромагнетски мотори је механичка сила која делује на проводник кроз који протиче електрична струја и који се налази у магнетском пољу. Ова сила је описана Лоренцовим законом и њен правац је нормалан на проводник и магнетско поље.

Већина електромагнетних мотора је ротационог типа, а постоје и линеарни мотори. У ротационом мотору, обртни део се назива ротор, а непомични се назива статор. Намотаји на ротору су постављени аксијално, а магнетско поље је радијално. Стога механичка сила делује тангецијално, па се развија обртни момент на осовини ротора

Обртно магнетско поље као сума вектора магнетних индукција три фазна намотаја. Ово је илустрација рада трофазног наизменичног мотора.

Врсте електромотора по врсти струје или напона који користе uredi

Електромотори на наизменичну струју uredi

Могу бити једнофазни или трофазни:

Синхрони мотор uredi

Синхрони мотор је машина која се окреће врло тачном брзином у складу са фреквенцијом напајања - електричне мреже или свог посебног (синхроно са мрежом).

Машина са 2 пола (1 пар полова) ће се окретати брзином од 50 рот-сек односно 3000 о/мин(код мреже од 50 Hz), са четири пола 25 рот-сек онсоно 1500 о/мин итд. Потребан је посебан метод да се мотор из мировања доведе до близу синхроне брзине.

Асинхрони мотор uredi

Асинхрони мотор је највише кориштена наизменична машина. Једноставне конструкције, јефтин и поуздан у раду, користи се свуда у индустрији за најразличитије задатке. Његова брзина ротације је донекле променљива зависно од оптерећења, али углавном је нешто испод (Фреквенције мреже : броја парова полова). На пример, асинхрони мотор са 4 пола (2 пара полова) са фреквенцијом мреже од 50 Hz ће имати радну брзину око 23-24 рот-сек, или око 1440 обртаја у минути.

Електромотори на једносмерну струју uredi

Разликују се по томе како су намотаји поља (статора) и арматуре (ротора) повезани, и по карактеристикама. Обично имају комутатор.

Мотор са независном побудом uredi

Потребна су два извора напајања - мање снаге за намотај статора и номиналне (називне, назначене) снаге за намотај ротора. Релативно стабилна брзина при различитим оптерећењима, ако је напон непроменљив. Брзина се лако подешава, променом напона напајања.

Серијски мотор uredi

Намотаји арматуре и поља су везани серијски. Врло велика брзина при малом оптерећењу, врло добар почетни обртни моменат. Радна брзина се регулише променом амплитуде напона напајања. Кориштени често за локомотиве, трамваје, покретач у возилима (анласер) и у ручним алатима са аку-батеријом.

Паралелни мотор uredi

Намотаји арматуре и поља су везани паралелно. Релативно стабилна брзина при различитим оптерећењима, чак и при променама напона напајања (нестабилна мрежа). Користе се ретко, нпр. за покретне траке у рудницима.

Серијско-паралелни (компаунд) мотор uredi

Три намотаја - два побудна на статору и главни на ротору. Комбинација радних карактеристика серијског и паралелног мотора једносмерне струје.

Мотор са перманентним магнетима uredi

Код ових мотора поље стварају магнети. Губици су ниски, снаге ограничене до неколико киловата. Најчешћи мотор у играчкама, брисачима и вентилацији у возилима, и слично.

Универзални мотори uredi

Универзални мотор је мотор с комутатором и четкицама, сличан једносмерном серијском мотору, који може да ради или на једносмерно или на наизмјенично напајање. Врло чести у усисивачима, кухињским алаткама, као и ручном алату (бушилице, брусилице и слично). Велика брзина ротације омогућује да мотор малих габарита развија релативно велику снагу.

Врсте електромотора по начину рада uredi

обични ротациони - већина електромотора спада у ову групу
линеарни (линијски) - „ротор“ не ротира већ се креће у линији. Користе се за возове на магнетном јастуку.
корачни мотор (stepper motor) - ротор овог мотора се покреће у угловним „корацима“ од неколико степени и онда стоји. Потребна контролна електроника за рад. Користи се у штампачима и другдје гдје је прецизно позиционирање од значаја.