Wikipedija

Драган Ђокановић

Драган Ђокановић је српски политичар, педијатар-неонатолог и спортиста (гимнастичар) из Босне и Херцеговине. Рођен је 20. априла 1958. године у Сарајеву (општина Трново). Живи у Источном Сарајеву.[1] Ради као педијатар-неонатолог на Педијатријској клиници Клиничког Центра Универзитета у Сарајеву.

Драган Ђокановић
Драган Ђокановић

Mandat(i)
Оснивач и предсједник Демократске странке федералиста
2. мај 1990. -
Повјереник Предсједништва Српске Републике БиХ и савјетник у Предсједништву Републике Српске
јун 1992. - јануар 1993.
Министар у Влади Републике Српске
јануар 1993. - 1994.
Biografija
Politička partija Демократска странка федералиста
Supružnik Драгана Ђокановић
Potomstvo Никола и Александар
uredi Pogledajte dokumentaciju šablona

Биографија uredi

Др Драган Ђокановић Јахорина 2014

Драган Ђокановић је основну школу, гимназију и медицински факултет завршио у Сарајеву. Добитник је Златне значке „Огњен Прица“. Специјалиста је педијатрије [2], а на сарајевском медицинском факултету завршио је два постдипломска студија /клиничка медицина и социјална медицина са организацијом здравствене заштите/.[3] Ожењен је Драганом Ђокановић и имају синове Александра и Николу.

Спортска каријера uredi

Драган Ђокановић је више пута освајао јуниорско и сениорско првенство Босне и Херцеговине у спортској гимнастици. Био је јуниорски првак Југославије у вјежбама на разбоју (Ново Место, 1975. године). У Словенији, у Трбовљу, 1981. године, на сенирском Купу Југославије, другопласирани је у укупном пласману, а у вјежбама по справама освојио је четири медаље. За југословенску јуниорску репрезентацију наступио на сусрету Италија – Југославија (у Ферму, градић између Анконе и Рима, 1976. године). На једном од најјачих свјетских турнира у спортској гимнастици 1981. године, у Варни (Бугарска), представљао је Југославију у сениорској конкуренцији. Тренирао је у Сарајеву и Дунаујвароши — Мађарска. У Сарајеву је основан гимнастички клуб "Драган Ђокановић".[4]

Политичка каријера uredi

 
Драган Ђокановић, Будва, Црна Гора
 
Драган Ђокановић, Сплит, Хрватска

Страначка активност uredi

Драган Ђокановић се политиком почео бавити оснивањем Демократске странке федералиста, за Босну и Херцеговину, у Сарајеву, 02. маја 1990. године.[5] Организацију државе засновану на принципима демократског федерализма упознао је у Швајцарској, боравећи одређено вријеме у Берну.[6] Демократску странку федералиста основао је и за Србију, у Београду 2003. године.[7]

Активности на очувању Југославије uredi

Драган Ђокановић је био предсједник Координационог тијела које је организовало Конвенцију о Југославији. Конвенција је одржана 3. јануара 1992. године у Савезној Скупштини у Беогрду.

Активности на стварању Републике Српске uredi

Драган Ђокановић је учесник Оснивачке Скупштине српског народа у БиХ ( 24. октобар 1991.), Скупштине на којој је проглашена Српска Република у БиХ ( 9. јануара 1992.) те Уставотворне Скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине ( 28. фебруар 1992.) као и већине других скупштинских сједница до љета 1994. године када одлази из Владе Републике Српске.[8][9] Од јуна 1992. до јануара 1993. Драган Ђокановић обавља послове Повјереника Предсједништва Српске Републике БиХ (организује формирање цивилних органа власти у општинама Власеница, Шековићи, Зворник, Братунац, Скелани, Српско Ново Сарајево) и савјетника у Предсједништву Републике Српске. У јануару 1993. изабран је за члана Владе Републике Српске.[10]

Као члан Владе Републике Српске[11] Драган Ђокановић је формирао, 1993. године, Министарство за питања бораца и жртава рата и иницирао оснивање Борачке организације Републике Српске.[12] У току рата у Босни и Херцеговини дигао је глас против чињења ратних злочина, указао на то Предсједништву српске републике и Народној скупштини. Не добивши подршку подноси оставку на функцију министра. Свједочио о томе, пред Хашким трибуналом, од 14. до 18. марта 2005.[10] [13] и у новембру 2009. године.[14][15][16]

Драган Ђокановић је Демократску странку федералиста, за Републику Српску, регистровао 1996. године, уочи првих избора у историји ове републике.[17] Кандидовао се за предсједника Републике Српске 1996. и 2007. године.[18]

Избори 1990. uredi

Демократска странка федералиста, наступила је са кандидатима из сва три конститутивна народа, а Др Драган Ђокановић био је носилац листе. Са посланицима Српске демократске странке напустио је Скупштину БиХ прије усвајања Меморандума о независности.[19]

Избори 1996. uredi

Демократска странка федералиста, Драгана Ђокановића, била је једина странка из РС која је изашла на изборе само за органе Републике Српске. Све друге странке кандидовале су кандидате и за органе Босне и Херцеговине.[9]

Избори 2007. uredi

На пријевремене изборе 2007 године Др Драган Ђокановић изашао је као независан кандидат и залагао се за смјену предсједника Владе Републике Српске Милорада Додика.[20].

Приједлог за нови Устав Босне и Херцеговине uredi

Др Драган Ђокановић написао је, 28. септембра 2008. године, Приједлог за нови Устав Босне и Херцеговине.[21] Према том приједлогу Босна и Херцеговина састојала би се од двије административне јединице: Федерација Босна и Херцеговина, Република Српска, федерација Западне Републике Српске (гл. град Бања Лука) и Источне Републике Српске (гл. град Источно Сарајево)[22] Дистрикт Брчко може задржати постојећи статус или се референдумом опредијелити за један од два ентитета Савезна Република Босна и Херцеговина имала би дводомни парламент ( Дом Ентитета и Дом Нација), Предсједника (државни посланик који добије највише гласова на гласању у оба дома), владу (предсједника владе - даје му мандат предсједник државе и министре) Главни град Босне и Херцеговине: Сарајево и Источно Сарајево [23]

Референце uredi

  1. ↑ „ЕСЦ Форум - Источно Сарајево”. Arhivirano iz originala na datum 2010-11-20. Pristupljeno 2013-12-01. 
  2. ↑ „Dr. Dragan Đokanović , "SAVJETI PEDIJATRA"”. Arhivirano iz originala na datum 2021-12-16. Pristupljeno 2013-12-01. 
  3. ↑ „Др Драган Ђокановић, званична веб презентација”. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-05. Pristupljeno 2013-12-01. 
  4. ↑ Драган Ђокановић:"Обновићемо гимнастику у БиХ!", видео запис
  5. ↑ „Arhiva, Dani”. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-21. Pristupljeno 2013-12-01. 
  6. ↑ „Biografija sa zvanične prezentacije”. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-05. Pristupljeno 2013-12-01. 
  7. ↑ „Ministarstvo za lokalnu upravu i samoupravu Srbije, Registar političkih organizacija”. Arhivirano iz originala na datum 2011-10-06. Pristupljeno 2011-10-06. 
  8. ↑ „Rukovodstvo bosanskih Srba”. Arhivirano iz originala na datum 2009-05-27. Pristupljeno 2013-12-01. 
  9. ↑ 9,0 9,1 „Zvanična prezentacija”. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-05. Pristupljeno 2013-12-01. 
  10. ↑ 10,0 10,1 ICTY
  11. ↑ Federal register 1995.Djokanovic[mrtav link]
  12. ↑ Dnevnik Nikole Koljevića
  13. ↑ Svjedočenje u Hagu[mrtav link]
  14. ↑ Dragan Đokanović: "Mogu vas optužiti za genocid", video zapis
  15. ↑ Sense-agency, novembar 2009.[mrtav link]
  16. ↑ DEUTSCHE WELLE, DW.de(23. 11. 2009.)[mrtav link]
  17. ↑ „Zvanična prezentacija”. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-05. Pristupljeno 2013-12-01. 
  18. ↑ „Zvanična prezentacija/”. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-05. Pristupljeno 2013-12-01. 
  19. ↑ Sense-agency[mrtav link]
  20. ↑ derStandard.at, Приступљено 5. 4. 2013.
  21. ↑ Prijedlog za novi Ustav BiH
  22. ↑ Dr Dragan Đokanović, zvanični sajt, Prijedlog za novi Ustav Bosne i Hercegovine
  23. ↑ Prijedlog za novi Ustav Bosne i Hercegovine

Спољашње везе uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Ђокановић&oldid=41441516