Otvori glavni meni
Доброводица

Поглед на село
Поглед на село

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Баточина
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 381
Положај
Координате 44°07′06″N 21°03′28″E / 44.118333°N 21.057666°E / 44.118333; 21.057666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 155 m
Доброводица is located in Srbije
Доброводица
Доброводица
Доброводица (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 44° 07′ 06" СГШ, 21° 03′ 28" ИГД

Доброводица је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 381 становника (према попису из 2002. било је 420 становника).

Sadržaj/Садржај

ГеографијаUredi / Уреди

Територија села Доброводица налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у јужном делу општинске територије Баточине.

Доброводица се налази на 155 метара надморске висине, на 5 км јужно од Баточине, 26 км северно од Крагујевца и 123 км јужно од Београда.[1]

ИсторијаUredi / Уреди

Доброводица се помиње у првом турском попису 1476/78. године, У овом попису је забележено да је село имало 21 кућу, а у попису 1520. године, Доброводица је имала око 60 кућа. Муслимана није било. Овај број кућа се није дуго одржао, јер већ кроз 15 година налазимо само трећину. Становнишво Доброводице је уз Баточину и Тополу (данашњи Црни Као) примило обавезу да дају дербенџије, тј. да буду чувари безбедности на друмовима. За ове услуге села су имале знатне повластице при одређивању пореза. Село је напуштено када су у ове крајеве дошли Аустријанци почетком осамнаестог века.

У Првом српском устанку приликом ослобађања ових крајева, у бици код Баточине Карађорђе је на Кијевачком потоку између Кијева и Доброводице победио Турке. У окршају је пало око четристо Турака. У бици су погинули и Мусеин Ганић и Јусуф-ага Климентић.

На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Доброводица је имала 14. домаћинства са 29 харачких глава. После ослобођења Доброводица је до 1874. заједно са Кијевом и Жировницом чинила исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.

Доброводичани су учествовали у ратовима од 19121918, када је из овог села погинуло 78 бораца.

Манастир ДоброводицаUredi / Уреди

  За више информација погледајте чланак Манастир Доброводица

Манастир Доброводица је мушки манастир Српске православне цркве, припада Епархији Шумадијској. Посвећен је Вазнесењу Господњем.

Манастир је подигнут 2000. године. Сазидао га је садашњи Игуман Николај, родом из Доброводице, који је четрнаест и по година као искушеник провео на Светој гори. Саградио га је на сопственом имању, а манастиру је земљу поклонила и осамдесетогодишња Радмила Лазаревић. Освећен је од стране епископа зворничко тузланског Василија, администратора Епархије шумадијске 9. маја 2002. године.

ШколствоUredi / Уреди

  За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина)
 
Основна школа „Свети Сава"

Све до 1870. године доброводичка деца су ишла у грнчарску школу. Када је она укинута деца су прешла углавном у баточинску школу, иако је Доброводица била званично припала ботуњској школи. Доброводичани су у неколико махова покушавали да добију своји школу. Још 1872. године са Кијевцима су добили дозволу за отварање школе, али на крају од свега није било ништа. Већ 1874. био је нов покушај. Поново од свега није било ништа, јер је инжењер Окружног начелства у Крагујевцу установио да зграда која је предложена није за школу. Нови безуспешни покушаји су били 1902 и 1904. године.

Коначно 1914. када је све било спремно за отварање школе и коначно остварење давнашње жеље, рат се испречио томе. Тек после Првог светског рата жеља им се испунила и село је добило школу 1921. године. Зграда школе је изгорела 1941. у Другом светском рату. Од 1947. до 1949. године у селу се организује добровољни рад на зидању нове школске зграде. Нова школа је сазидана у подножју брда Стражевица, а за учитеља је постављен Ђура Божовић. Од 1958/1959. године под утицајем реформе, Доброводица се припојила по образовању школи у Баточини и постала је њено физички издвојено одељење. Пошто се школа налазила у подножју брда које је у ствари каменолом, због честих минирања и експлоатације камена школска зграда је пуцала и бивала оштећена сваким даном све више и више. Општина Баточина је одлучила 1983. године да сруши стару згарада и подигне нови објекат. То се догодило у периоду од 1983 - 1985. године, зграда је направљена, школско двориште је асфалтирано и обогаћено тереном за спортове.

Данас у Доброводици постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. У школској 2003/04 школа је имала десет ученика, а 2011/12 школу је похађало петнаест ученика.

ДемографијаUredi / Уреди

У насељу Доброводица живи 368 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,8 година (44,5 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 133 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија
Година Становника
1948. 841 [2]
1953. 834
1961. 745
1971. 621
1981. 605
1991. 537 495
2002. 478 420
2011. 381
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
416 99,04%
Хрвати
  
2 0,47%
Румуни
  
1 0,23%
Македонци
  
1 0,23%
непознато
  
0 0,0%

ПољопривредаUredi / Уреди

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Доброводици. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Доброводици је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.


Види јошUredi / Уреди

РеференцеUredi / Уреди

  1. Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

ГалеријаUredi / Уреди

ЛитератураUredi / Уреди

  • Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976.
  • Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.
  • Др Драгољуб Б. Милановић, Општина Баточина, Београд 2006.

Спољашње везеUredi / Уреди