Добрица (Алибунар)
Добрица (мађ. Kevedobra) је насеље у Србији у општини Алибунар у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. године било је 1.076 становника.
| Добрица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Алибунар |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1076
|
| Густина становништва | 24 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°12′32″N 20°50′35″E / 45.209°N 20.843°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 57 m |
| Површина | 55,0 km² |
  Добрица Добрица (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26354 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | PA |
Координате: 45° 12′ 32" СГШ, 20° 50′ 35" ИГД
Историја uredi
Током историје Добрица мења своје име неколико пута назив:
Први пут Добрица помиње 1425. године, када припада Кевинском комитату.
Године 1716.додељена је Панчевачком диштрикту, а 1717. године имала је 15 кућа. Пребегле српске породице из Отоманске империје упућене су 1744. године да се овде населе. Тек у половини тога века дошло је до бројног пораста становништва, услед досељавања поморишких граничара, па је 1773. године пописано чак 133 куће.
Црквене матичне књиге помињу се 1779. године. У општини се чувају два плана овог насеља из 1781. и 1793. године. По попису извршеном 1782. године, било је 787 православних душа. Камен темељац садашњој цркви постављен је на дан 9. маја 1802. године, а грађење је довршено и црква освећена тек 1806. године.
Године:
- 1863. Добрица је добила право на два годишња вашара и недељну пијацу
- 1870. отворена пошта.
- 1866. основана је мађарска државна школа.
- 1889. подигнута је римокатоличка богомоља.
- 1895. отворена је апотека код „Свете Тројице“.
- 1898. 25. децембра отворена је железничка станица.
- 1898. одвојили су се Румуни од Срба и преправили једну кућу у богомољу (1899)
Популација кроз историју .
| Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. |
| Становника | 2.657 | 2,806 | 3,031 | 2,981 | 2.659 | 2.971 |
| Срба | ? | ? | ? | ? | ? | 2.487 |
| Румуна | ? | ? | ? | ? | ? | 88 |
| Немаца | ? | ? | ? | ? | ? | 64 |
| Мађара | ? | ? | ? | ? | ? | 20 |
| Осталих | ? | ? | ? | ? | ? | 20 |
После 1902. године када је основано ватрогасно удружење, 1923. године основано је ловачко удружење, а 1924. године српска читаоница. Парни млин који је направљен 1823. године, претворен је 1905. године у моторни млин.[1][2]
Демографија uredi
У насељу Добрица живи 1.115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (42,8 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 494 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.043 | 77,60% | ||
| Румуни | 177 | 13,16% | ||
| Мађари | 81 | 6,02% | ||
| Македонци | 9 | 0,66% | ||
| Роми | 7 | 0,52% | ||
| Хрвати | 6 | 0,44% | ||
| Југословени | 3 | 0,22% | ||
| Словаци | 2 | 0,14% | ||
| непознато | 5 | 0,37% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 2 | ||
| 80+ | 13 | 34 | ||
| 75-79 | 26 | 42 | ||
| 70-74 | 64 | 70 | ||
| 65-69 | 40 | 66 | ||
| 60-64 | 47 | 50 | ||
| 55-59 | 35 | 44 | ||
| 50-54 | 50 | 48 | ||
| 45-49 | 50 | 35 | ||
| 40-44 | 42 | 35 | ||
| 35-39 | 42 | 32 | ||
| 30-34 | 36 | 33 | ||
| 25-29 | 43 | 28 | ||
| 20-24 | 41 | 27 | ||
| 15-19 | 42 | 44 | ||
| 10-14 | 36 | 29 | ||
| 5-9 | 33 | 32 | ||
| 0-4 | 27 | 24 | ||
| просек | 42.8 | 47.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 573 | 183 | 324 | 42 | 22 | 2 |
| Женски | 590 | 91 | 326 | 156 | 16 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 352 | 284 | - | - | 19 | - | 9 | 11 | 1 | 2 |
| Женски | 207 | 175 | - | - | 6 | - | - | 8 | 1 | 1 |
| Оба | 559 | 459 | - | - | 25 | - | 9 | 19 | 2 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 6 | 5 | 2 | 4 | - | - | 9 | |
| Женски | 1 | - | 1 | 7 | 3 | 1 | - | - | 3 | |
| Оба | 1 | - | 7 | 12 | 5 | 5 | - | - | 12 |
Референце uredi
- ↑ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
- ↑ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
