Otvori glavni meni

Добрица (Алибунар)

Добрица

Православна црква у селу
Православна црква у селу

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Алибунар
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 1076
Густина становништва 24 ст/km²
Положај
Координате 45°12′32″N 20°50′35″E / 45.209°N 20.843°E / 45.209; 20.843
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 57 m
Површина 55,0 km²
Добрица is located in Srbije
Добрица
Добрица
Добрица (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 26354
Позивни број 013
Регистарска ознака PA


Координате: 45° 12′ 32" СГШ, 20° 50′ 35" ИГД

Добрица (мађ. Kevedobra) је насеље у Србији у општини Алибунар у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. године било је 1.076 становника.

ИсторијаUredi

Током историје Добрица мења своје име неколико пута назив:

  • Године:
  • 1425 - Добрица
  • 1911 - Kevedobra
  • 1922 - Добрица

Први пут Добрица помиње 1425. године, када припада Кевинском комитату.

Године 1716.додељена је Панчевачком диштрикту, а 1717. године имала је 15 кућа. Пребегле српске породице из Отоманске империје упућене су 1744. године да се овде населе. Тек у половини тога века дошло је до бројног пораста становништва, услед досељавања поморишких граничара, па је 1773. године пописано чак 133 куће.

Црквене матичне књиге помињу се 1779. године. У општини се чувају два плана овог насеља из 1781. и 1793. године. По попису извршеном 1782. године, било је 787 православних душа. Камен темељац садашњој цркви постављен је на дан 9. маја 1802. године, а грађење је довршено и црква освећена тек 1806. године.

Године:

  • 1863. Добрица је добила право на два годишња вашара и недељну пијацу
  • 1870. отворена пошта.
  • 1866. основана је мађарска државна школа.
  • 1889. подигнута је римокатоличка богомоља.
  • 1895. отворена је апотека код „Свете Тројице“.
  • 1898. 25. децембра отворена је железничка станица.
  • 1898. одвојили су се Румуни од Срба и преправили једну кућу у богомољу (1899)

Популација кроз историју .

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.
Становника 2.657 2,806 3,031 2,981 2.659 2.971
Срба ? ? ? ? ? 2.487
Румуна ? ? ? ? ? 88
Немаца ? ? ? ? ? 64
Мађара ? ? ? ? ? 20
Осталих ? ? ? ? ? 20

После 1902. године када је основано ватрогасно удружење, 1923. године основано је ловачко удружење, а 1924. године српска читаоница. Парни млин који је направљен 1823. године, претворен је 1905. године у моторни млин. [1] [2]

ДемографијаUredi

У насељу Добрица живи 1.115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (42,8 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 494 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија
Година Становника
1948. 2666 [3]
1953. 2632
1961. 2617
1971. 2376
1981. 2006
1991. 1621 1575
2002. 1404 1344
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.043 77,60%
Румуни
  
177 13,16%
Мађари
  
81 6,02%
Македонци
  
9 0,66%
Роми
  
7 0,52%
Хрвати
  
6 0,44%
Југословени
  
3 0,22%
Словаци
  
2 0,14%
непознато
  
5 0,37%


РеференцеUredi

  1. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

ЛитератураUredi

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везеUredi