Дадинце је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 195 становника (према попису из 1991. било је 266 становника). У селу Дадинце је 30. јуна 2012. године откривено спомен обележје подигнуто Драгиши Цветковићу. Споменик је подигнут поред школе чију је изградњу помогао Цветковић[1].

Дадинце

Центар села
Центар села

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 195
Положај
Координате 42°55′28″N 22°07′19″E / 42.9245°N 22.122°E / 42.9245; 22.122
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 541 m
Дадинце na mapi Srbije
Дадинце
Дадинце
Дадинце (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 55′ 28" СГШ, 22° 07′ 19" ИГД

Историја uredi

По садашњем становништву Дадинце није старо село. Њега су основали око 1780. године преци данашњих родова Грујинци и Ковачевци- Када су они дошли овде је била шума. Ти досељеници тражили су скривна места. Када су Турци палили Власотинце, за време такозвани „бојаџијске пљачке“ 1841. г., тада је било запаљено и Дадинце. Пре Другог светског рата село је имало струју, пошто је Драгиша Цветковић донирао турбину која је црпила воду из реке[1].

Порекло становништва uredi

  • Грујинци (60 к., св. Арханђео); доселио им се предак Груја око 1780. године са Косова. Грујинци су „најјаче племе“. Деле се на Цветковиће, Јанковиће, Црвљане и др. Знају ову генеалогију: Драгољуб (жив 55 година) - Марко - Цветко - Станко - ? - Груја који се доселио. Од овог рода потиче Драгиша Цветковић ранији председник владе. Он је рођен у Нишу од оца Јована из Дадинца тамо насељеног као официр.
  • Ковачевци (35 к., св. Никола); пореклом са Копаоника, доселили се крајем 18. века.
  • Поповићи (5 к., св. Никола); дошли су око 1830. године из Големог Села у Пољаници. Тамо имају рођака. Оснивач рода, који се доселио као свештеник, звао се Станислав. (Владан жив 60. година - Трајко - поп Стеван - поп Станислав).
  • Стојковци (5 к., св. Арханђео). дошли из данашљег Власотинца.
  • Банинци (2 к., св. Арханђео), дошли су из Новог Села. Даље порекло им се не зна.
  • Младеновићи или Средњо Ридци (3 к., Митровдан), дошли из Шупљег Камена близу Власотинца.
  • Торбари (4 к., св. Арханђео) и Велковци (1 к., св. Стеван), порекло им се не зна.

Исељеници: Од рода Грујинаца има старих исељеника у Нишу. - Затим доста исељеника има у Грделици. После Другог светског рата из Дадинца много школованих младића иселило се у разна места у Србији. Подаци датирају из 1964. године)[2]

Демографија uredi

У насељу Дадинце живи 167 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,6 година (44,6 код мушкараца и 52,3 код жена). У насељу има 74 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 547 [3]
1953. 526
1961. 493
1971. 469
1981. 382
1991. 266 266
2002. 195 195
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
193 98,97%
Руси
  
2 1,02%
непознато
  
0 0,0%


Галерија фотографија uredi

Референце uredi

  1. 1,0 1,1 РТС: Споменик Драгиши Цветковићу (30.06.2012)
  2. Подаци: Насеља књ.13 (др. Јован Ф. Трифуноски: Грделичка Клисура
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi