Горња Трешњевица
Горња Трешњевица је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 410 становника.
| Горња Трешњевица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Аранђеловац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  410
|
| Положај | |
| Координате | 44°13′00″N 20°33′00″E / 44.216666°N 20.55°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 390 m |
  Горња Трешњевица Горња Трешњевица na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | AR |
Координате: 44° 12′ 60" СГШ, 20° 33′ 00" ИГД
ДемографијаUredi
У насељу Горња Трешњевица живи 495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (45,9 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини XX века је становништво више него преполовљено.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 578 | 99,14% | ||
| Југословени | 1 | 0,17% | ||
| непознато | 3 | 0,51% | ||
| м | ж | |||
| ? | 8 | 10 | ||
| 80+ | 5 | 10 | ||
| 75-79 | 20 | 21 | ||
| 70-74 | 22 | 28 | ||
| 65-69 | 35 | 35 | ||
| 60-64 | 19 | 20 | ||
| 55-59 | 14 | 13 | ||
| 50-54 | 22 | 12 | ||
| 45-49 | 32 | 18 | ||
| 40-44 | 16 | 16 | ||
| 35-39 | 18 | 12 | ||
| 30-34 | 10 | 13 | ||
| 25-29 | 12 | 9 | ||
| 20-24 | 15 | 15 | ||
| 15-19 | 16 | 17 | ||
| 10-14 | 17 | 13 | ||
| 5-9 | 19 | 11 | ||
| 0-4 | 4 | 6 | ||
| просек | 45.9 | 48.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 264 | 76 | 157 | 23 | 8 | - |
| Женски | 249 | 34 | 152 | 55 | 4 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 150 | 79 | - | 11 | 28 | 2 | 4 | 6 | 1 | 8 |
| Женски | 85 | 57 | - | - | 10 | - | 1 | 4 | 2 | 2 |
| Оба | 235 | 136 | - | 11 | 38 | 2 | 5 | 10 | 3 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 2 | 2 | 3 | 1 | - | - | 2 | |
| Женски | - | 1 | 1 | 3 | 1 | 2 | - | - | 1 | |
| Оба | - | 2 | 3 | 5 | 4 | 3 | - | - | 3 |
Знаменити људиUredi
У селу Горња Трешњевица, у породици Стевана Божића и супруге му Даринке, рођен је Сретен Божић знаменити писац, антрополог[4], хуманиста и борац за права аустралијских Абориџина познат под именом Б. Вонгар (енг. B. Wongar).
РеференцеUredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ↑ Абориџини у књизи Сретена Божића Вонгара Arhivirano 2011-02-02 na Wayback Machine-u, Глас јавности од 27. јануара 2011. година, Приступљено 20. априла 2011.
