Глуколизирани хемоглобин

GlycationViaAmadoriRgmt.svg

Гликолизирани хемоглобин (HbA1c) је један од деривата крви који настаје слепљивањем беланчевина хемоглобина и глукозе. Настаје патолошким стањима када се глукоза у дужем временском периоду налази у вишку у крви (хипергликемија). Шта се у крви налази више глукозе виша је и вредност гликозилираног хемогобина.[1]

Основне поставкеUredi

Шећерна болест је поремећај у којем је ниво глукозе (једноставног шећера) у крви ненормално висока, јер тело не отпушта или не користи инсулин на одговарајући (физиолошки) начин.

Нивои крвног шећера (глукоза) различите су током дана. Повећавају се након јела, а унутар 2 часа враћају се на нормалу. Ниво крвног шећера је у физиолошким границама ако су њене вредности кад се креће између 70 и 110 милиграма на децилитар (мг/дл) крви ујутру, наташте. Обично је нижа од 120 до 140 мг/дл 2 часа након узимања хране или пијења течности које у себи садрже шећер или друге угљене хидрате.[2]

Велики број особа склон је лаганом, али константно расту ниво шећера у крви након 50. године, нарочито особа, које су гојазне, не воде рачуна о исхрани и које се премало крећу или воде седантерни начин живота. Све то у епидемиолошком смислу утицало је на све већу експанзију шећерне болести у развијеним земљама света.

Инсулин, хормон који лучи панкреас (гуштерача), је најзначајнија супстанца одговорна за одржавање одговарајуће нивоа шећера у крви. Инсулин омогућава глукози да пређе у ћелије тако да оне могу произвести енергију или складиштити глукозу ако је она у већим количинама и није потребна. Пораст нивоа крвног шећера након једења или пијења подстиче панкреас да производи инсулин, чиме он спречава већи пораст нивоа шећера у крви и узрокујући постепено његов пад. Будући да мишићи употребљавају глукозу за стварање енергије, ниво шећера у крви може да пада и током физичке активности.

Саставни део крви су црвена крвна зрнца, која у свом саставу имају и беланчевину хемоглобин. Животни век еритроцита је 120 дана након чега, они због старења бивају зањењени новим. У стањима хипергликемије мерењем концентрације гликолизираног хемоглобина у крви може да се утврди која је била просечна концентрација глукозе у крви у задњих 8—12 недеља.

Код особа које не пате од хипергликемије или шећерне болести, просечне вредности HbA1c крећу се у распону од 3,5 % до 5,5%. Када је HbA1c 7% просечна вредност шећера у крви је 6,5 mmol/l., што најбоље илуструје приказани дијаграм.[3]

Код особа са шећерном болешћу оне су значајно више нпр. 8,0 % до 13 %. за вредности глукозе у крви од 10—13 mmol/l.

Вредности HbA1c од 6,5% до 7.5 % сматрају се задовољавајућим, код особа са шећерном болешћу

HbA1c % mmol/l
13
18
12
17
11
15
10
13
9
12
8
10
7
8
6
7
5
5

ЗначајUredi

Стање укупног здравља, особе са шећерном болешћу значајно утиче на вредности HbA1c без обзира да ли редовно узимање терапије, правилне исхране и физичке акфивности.

Ниво глукозе у крви мјења се из сата у сат и из дана у дан. Код особа са шећерном болешћу ниво глукозе у крви може да порасте више него обично после јела, посебно после слаткиша или да падне послие физичке активности, па га је тешко држати под сталном контролом. У том смислу редовно праћење нивоа глукозе у крви један је од битних чинилаца да пацијент правовремено доведе вредности глукозе у крви у пожељне оквире.

Одређивање HbA1c, поред редовног мерења глукозе у крви, тренутно је једна од најбољи метода да се шећерна болест прати и држи под контролом.

Како је ниво HbA1c у директној вези са ризиком за развоја свих компликација шећерне болести. Смањење вредности HbA1c за 1% доводи до:

  • Смањења учесталости микроваскуларних компликација (неуропатије, отказивања рада бубрега и оштећења вида) за чак 37%.
  • Смањења ризика од настанка свих компликација за 21%
  • Смањења ризика од смртног исхода изазваног шећерном болешћу до 21%
  • Пада ризика од настанка инфаркта срца за 14%.

ПредностиUredi

Захваљујући овом тесту пацијент не мора да се мучи да свакодневно по више пута дневно вади крв и прати ниво шећера у крви (како се то раније радило), мерењем наташте, пред и два сата после главних оброка, пред спавање и у 3 часа ујутро).

Наиме прином HbA1c добија се податак о просечном кретању шећера у крви уназад три месеца, што има има незаменљив значај. Захваљујући овом тесту добијају се информацију о томе да ли је или не потребно кориговати терапију код болесника.[4]

Узорковање крви за мерење гликохемоглобинаUredi

Све методе за мерење гликохемоглобина не захтевају велику количину узорка крви, тако да се може користити капиларна крв. такође нису потребни никакви специјални услови за вађење крв, а пацијент не мора бити на таште. Венска крв се обично сакупља са ЕДТА, али се могу користити хепарин и флуорид-оксалат као антикоагуланси.

Узорак крви се може сакупити и на филтер папиру који је предходно наквашен раствором који садржи глукозаоксидазу. Глукоза оксидаза везује слободну глукозу и спреава брзу ин витро гликозилацију хемоглобина за време сушења. Међутим овај инхибиторни ефекат није потпун и проценат гликохемоглобина расте временом, тако да су у току 14 дана промене минималне.[5]

ИзвориUredi

  1. John WG, Gould BJ. Glycated haemoglobin: biochemistry of formation. In: John WG. Monitoring glycaemic control in the diabetic patient, IFCCSeries, Excerpta Medica Publications 2002; 65 ’ 78.
  2. Trivelli LA, Ranney HM, Lai HT. Hemoglobin components in patients with diabetes mallitus. N Engl J Med 1971; 284: 353 ’7.
  3. . Gibb I, Parnham A, FonfrÒde M, Lecock F. Multicenterevaluation of Tosoh glycohemoglobin analyzer. Clin Chem 1999; 45: 1833 ’ 41.
  4. John WG. Glycated haemoglobin analyses ’ assessment of within and between-laboratory performance in a large UK region. Ann Clin Biochem 1987; 24: 453’ 460.
  5. Talwar D, Barr BB, Kesson CM, Robb DA. Determination of glycosylated adult and foetal haemoglobins by affinity chromatography. Clin Chim Acta 1983; 128: 61’ 67.

Спољашње везеUredi

  Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези тема о здрављу (медицини).