Глибовац


Координате: 44° 22′ 18" СГШ, 20° 54′ 27" ИГД
Глибовац је приградско насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 2269 становника (према попису из 1991. било је 2405 становника).

Глибовац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво (2011) 2269
Положај
Координате 44°22′18″N 20°54′27″E / 44.371666°N 20.9075°E / 44.371666; 20.9075
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 110 m
Глибовац na mapi Srbije
Глибовац
Глибовац
Глибовац (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SP

Историја uredi

Глибовац се налази западно од Паланке. Глибовац је старије насеље. Идући Булиној Води, на путу за Паланку, постојала је некада, како вели предање, нека стара црква и гробље. То место се звало Старо село.

У арачким списковима (порески списак) забележено је ово насеље : 1818. г. оно је имало 52 а 1822. г. 47 кућа. Године 1846. село је имало 86 кућа, а по попису из 1921. г. у селу је било 293 куће са 1842 становника.
Раније се село звало Салевац, а данашње му је име дао Хасан-паша. Име Салевац остало је само за један део сеоског атара, у углу, кији чине Луг и Кубршница. Прича се да је једном приликом Хасан-паша пошао из Паланке за Салевац, па се заглибио у блато и врати се натраг; љут због овога нареди да се село убудуће зове Глибовац.

„Колац је у селу ударио“ предак Козлића, Теодор Алексић, који је са браћом Симом и Алексом дошао од Косова. Козлићи данас имају разна презимена и један њихов огранак, Ђурђевићи, потомци су Дели-Марка, зета Станоје Главаша. У исто време када и Козлићи, дошли су од Косова и преци Дабића (који данас имају разна презимена).

Глибовац је познат по Станоје Главаш који се родио у Азањском засеоку који данас припада Глибовцу. Његов отац Димитрије дошао је из околине Дебра најпре у околину Крушевца, где је пробавио неколико година. Како су му ту помрла деца, крене даље и дође у данашњи Глибовац. У Глибовцу му се роде синови Станоје и Ђока и кћи Стана. Од Станоја у селу данас нема потомака, а од Ђоке су данашњи Ђокићи. Остале су породице дошле из разних крајева, Динарских, косовско-метохијског, вардарско-моравских крајева, тимочко-бранчевских крајева, и из „прека“ (Војводине)
Црква је подигнута 1903. г. а 1908. г. је подигнута школа. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија uredi

У насељу Глибовац живи 1829 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (40,0 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 639 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2262 [3]
1953. 2352
1961. 2426
1971. 2418
1981. 2464
1991. 2405 2332
2002. 2367 2269
2011. 1996
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.240 98,72%
Црногорци
  
7 0,30%
Роми
  
6 0,26%
Македонци
  
2 0,08%
Хрвати
  
1 0,04%
Украјинци
  
1 0,04%
Руси
  
1 0,04%
Југословени
  
1 0,04%
непознато
  
3 0,13%


Референце uredi

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература: uredi

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе uredi