Гараши

Гараши;
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Аранђеловац
Становништво
Становништво (2011)	482
Положај
Координате	44°18′00″N 20°28′00″E / 44.3°N 20.466666°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	322 m
	Гараши Гараши (Srbije)
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака	AR

Гараши је село на северозападним обронцима планине Букуље у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 482 становника. Од центра села до Аранђеловца има 11 km.

Координате: 44° 17′ 60" СГШ, 20° 27′ 60" ИГД

Етимологија Uredi

Највероватније да је име Гараши настало од речи „гар“ због начина обраде земље тј. претварања шума у њиве паљењем, а постоји верзија и да је први становник села био Никола Гараш. Први писани траг о овом месту сеже у XV век, тачније у годину 1476. а уцртано је на војној аустријској карти из XVIII века када се на њој нису налазила многа данашња већа места. Највећи прилив становништва је крајем XVIII и почетком XIX века, тачније за време Првог српског устанка.

Историја Uredi

Уз историју овог шумадијског села је везана и породица Савић која је после сеобе из овог села понела са собом и презиме Гарашанин. Политичку историја породице Гарашанин почиње Хаџи Милутин Савић-Гарашанин (1762-1842), устаник из оба српска устанка, обор-кнез јасенички и члан Државног савета за време кнеза Милоша. Његов син је Илија Гарашанин (1812-1874), вођа уставобранитеља, писац „Начертанија“, министар спољних и унутрашњих послова и председник владе код обе српске династије. Илијин син Милутин (1843-1898) један је од оснивача Напредне странке и њен председник, председник скупштине, председник владе за време краља Милана Обреновића, посланик у Паризу и академик. Осим ове чувене породице Гараши се могу подичити и једним од највећих српских реалиста Светоликом Ранковићем, сином гарашког свештеника Павла. За време свог кратког живота Ранковић је српској реалној књижевности подарио романе „Горски цар“, „Сеоска учитељица“, „Поручени идеали“, сада екранизовану приповетку „Стари врускавац“, затим „Ђавоља посла“, прозно дело „Јесење слике“ као и збирке песама. У скоро свим својим делима бавио се својим селом и његовим људима. У овом низу личности треба додати и Љубомира Плећевића, једног од првих српских авијатичара.

Знаменитости Uredi

На 10 km од Аранђеловца је 1976. године подигнуто акумулационо Гарашко језеро за снадбевање водом Аранђеловца и околине. Језеро лежи на површини од око 65 ha, највеће дубине 22 m, порибљено је и представља омиљено излетиште грађана Аранђеловца заједно са базеном поред самог језера који у свом садржају има и спортске терене и угоститељски објекат. Даље путем ка центру села налази се спомен чесма подигнута Гарашанима палим у ослободилачким ратовима (Друга армија српске војске је 1914. године пред Колубарску битку била једно време смештена у овом селу под командом војводе Степе Степановића). Иза чесме, поред школе „Илија Гарашанин“ налази се храст лужњак стар око 300 година који је под заштитом државе и представља праву реткост српске флоре. Преко пута је необична атракција Паун-стена, а низводно низ реку Букуљу налази се воденица из Ранковићеве приповетке „Ђавоља посла“. У селу постоји и црква св. Пророка Илије освештана 2005. године поред које треба да се гради споменик Илији Гарашанину и Светолику Ранковићу.

Демографија Uredi

У насељу Гараши живи 488 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (43,1 код мушкараца и 45,4 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Присутне су дневне миграције због Гарашана који раде у граду и као и оних који викендом из града долазе у село, као и великог броја људи који нису пореклом повезани са овим селом, али долазе у преко лета у своје куће за одмор.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	1254	^[1]
1953.	1290
1961.	1221
1971.	990
1981.	825
1991.	685	677
2002.	615	605

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Срби	589	97,35%
Роми	12	1,98%
Црногорци	2	0,33%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	0	1
80+	2	5
75-79	15	20
70-74	26	30
65-69	24	33
60-64	22	24
55-59	8	10
50-54	19	18
45-49	37	21
40-44	30	14
35-39	22	18
30-34	16	19
25-29	13	13
20-24	7	10
15-19	16	12
10-14	17	18
5-9	21	18
0-4	12	14
просек	43.1	45.4

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	234	245	268	250	234	221	211

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	47	60	42	24	20	13	3	1	1	-	2.87

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	257	79	150	19	9	-
Женски	248	25	150	65	7	1

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	139	37	-	25	35	11	4	5	3	6
Женски	78	43	-	-	11	1	-	4	7	-
Оба	217	80	-	25	46	12	4	9	10	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	6	1	1	2	1	-	-	2
Женски	-	-	-	1	9	-	-	-	2
Оба	-	6	1	2	11	1	-	-	4

Референце Uredi

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе Uredi

Портал Србија

[1] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]