Велика Слатина

Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Slatina.
Велика Слатина

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина Šablon:Country data Косово и Метохија
Управни округ Косовски
Општина Косово Поље
Становништво
Положај
Координате 42°36′12″N 21°01′14″E / 42.60333°N 21.02056°E / 42.60333; 21.02056
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Велика Слатина na karti Srbije
Велика Слатина
Велика Слатина
Велика Слатина na karti Srbije
Остали подаци


Координате: 42° 36′ 12" СГШ, 21° 01′ 14" ИГД

Велика Слатина је село на Косову и Метохији близу реке Грачанице и Ситнице, недалеко од Приштине.

ГеографијаUredi

Велика Слатина се налази близу реке Грачанице и Ситнице, недалеко од Приштине. Налази се у равничарском делу, на централном Косову.

ИсторијаUredi

Први очувани помен о Великој Слатини датира из 1375. године. Те године српски краљ Стефан Милутин је пописао српске куће. У турском попису из 1455. године наводи се да село има преко 70 српских кућа и православног свештеника. У селу је постојала стара црква, обновљена 1924. године. Године 1986. српски и црногорски житељи Велике Слатине упутили су петицију и походили скупштину Србије и Југославије због насиља које су над њима вршили тамошњи Албанци, њихови суседи.

До 1988. године припадала је општини Приштина, од 1988. године припала је новоформираној општини Косово Поље.

Од 2010-е године под окупацијом припада новоформираној општини Грачаница.

Порекло становништва по родовимаUredi

Подаци из 1932 године)[1]

  • Зверићи (6 к., Св. Јован Милостиви), староседеоци.
  • Савићи (2 к., Св. Јован Крститељ). Пресељени почетком 19. века из Новог Села (на Грачанки).
  • Ракетан (7 к., Св. Јован Крститељ). Доселили се из села Коротице (Дреница) од зулума. Њихови рођаци се задржали у Ариљачи и ту су се „потурчили“.
  • Драговци (1 к., Св. Арханђео). Преселили се из Драговца после Весића. Потичу од истоименог рода Драговића у Лапљем Селу.
  • Ћирковићи (1 к., Св. Никола). Живели су у Доњем Добреву, а у Батусе се преселили око 1880 године.
  • Лазићи (3 к., Ђурђевдан). Преселили се после Ћирковића из Врнице, општина Вучитрн, из истоименог рода Дробњака. Даљом старина им је у Старој Херцеговини, од племе Дробњак.
  • Арсићи (11 к., Ђурђиц). Пресељени из истогименог рода у Словињу 1910. Даља старина им је у Прековцу, општина Ново Брдо.
  • У селу је 1932 године живело и 25 кућа муслиманских Рома.

ИзвориUredi

РеференцеUredi

  1. Подаци: "Насеља" књ.39 (др. Атанасије Урошевић: Косово